Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, učestvovala je na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u Atini, gde je razgovarano o ubrzanoj integraciji Srbije sa tržištem Evropske unije (EU) u elektroenergetskom sektoru, kao i o dekarbonizaciji putem primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).
Đedović Handanović je naglasila značaj Srbije u sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU, istakavši da je Srbija pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice. U protekle dve godine, Srbija je postala lider u energetskim reformama, pozicionirana na prvom i drugom mestu među državama članicama. Takođe, ministarka je istakla da je Srbija prvi u regionu ispunila uslove za spajanje sa tržištem EU, što je prepoznato i od strane Evropske komisije.
U kontekstu izazovnih geopolitičkih okolnosti koje utiču na energetski sektor, ministarka je naglasila da će Srbija nastaviti da jača regionalnu saradnju i gradi infrastrukturu, uključujući energetske koridore i gasne interkonekcije. Ove mere će doprineti boljoj povezanosti i otpornosti energetskih sektora u regionu.
U narednim nedeljama očekuje se usvajanje poslednje uredbe od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao deo Plana rasta za Zapadni Balkan. Ova uredba će kompletirati regulatorne procese neophodne za integraciju sa tržištem EU. Ministarka je ukazala da su naredni koraci u nadležnosti evropskih institucija, sa očekivanjima da će procedure i vremenski rokovi biti sprovedeni efikasno.
Jedan od najvećih izazova za Srbiju u predstojećem periodu biće primena Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM). Naše nadležne institucije su pažljivo analizirale opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija, a ministarka smatra da bi porez na emisije ugljenika trebalo uvoditi postepeno i pravedno, uz podršku fondova iz EU. Prihodi od oporezivanja emisija trebali bi biti usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, unapređenje energetske efikasnosti i pravednu tranziciju.
Vremenski okvir za primenu ovih mera predstavlja najveći razlog za zabrinutost. Đedović Handanović je istakla da nedostatak adekvatnog vremena za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije može povećati finansijski pritisak na industriju i potrošače. Ona je naglasila važnost pažljivog planiranja, fazne implementacije i ciljane finansijske podrške EU kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću.
Ministarka je podsetila da su države članice EU imale više od dve decenije da se postepeno prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika. Srbija je spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime. Đedović Handanović je završila ističući da su sve reformske mere koje se sprovode pre svega usmerene na korist građana i privrede te da se neće donositi brze odluke koje bi mogle ugroziti energetsku stabilnost.
Ministarka je ponovila da Srbija radi sve u interesu građana i privrede, naglašavajući potrebu za postepenim i promišljenim pristupom u sprovođenju reformi. Kroz ove korake, Srbija teži da postane integralni deo evropskog energetskog tržišta, dok istovremeno obezbeđuje stabilnost i održivost svog energetskog sektora. U tom smislu, očekuje se da će Srbija u narednim godinama nastaviti sa razvojem i modernizacijom svojih energetskih kapaciteta, čime će doprineti ne samo svom, već i regionalnom i evropskom energetskom sistemu.
