Nakon što su snimci oskrnavljenih verskih objekata i proterivanja Srba sa Kosova i Metohije uznemirili javnost, nastavlja se sistematsko uništavanje srpskog naroda, što se ogleda i u najnovijoj optužnici protiv 20 Srba iz Đakovice. Ova optužnica se odnosi na događaje koji su se navodno desili pre skoro tri decenije, a optuženi su nedostupni nelegalnim organima u Prištini. Ovakav pristup progonu Srba nije nov; on uključuje širok spektar metoda, od najbrutalnijih do najperfidnijih, a sve to dok Beograd poziva na dijalog i traži međunarodnu pomoć za rešavanje kršenja ljudskih prava.
Ministar pravde Nenad Vujić je izjavio da Republika Srbija intenzivno prikuplja dokaze o sistematskom kršenju ljudskih prava na Kosovu i Metohiji. On naglašava da je Srbija već u posedu određenih dokaza i da će koristiti sve dostupne pravne mehanizme kako bi se suprotstavila ovim zloupotrebama. Vujić je istakao da će Srbija nastaviti da se bori za zaštitu prava svih svojih građana, posebno Srba na Kosovu i Metohiji, kroz međunarodne institucije poput Ujedinjenih nacija.
Prema njegovim rečima, Krivični zakonik predviđa krivičnu odgovornost za dela kao što su lažno svedočenje i zloupotreba službenog položaja, a Srbija će preduzeti pravne korake kada bude imala dovoljno dokaza. Međutim, Vujić upozorava da pravosudni mehanizmi na Kosovu ne funkcionišu jer su uspostavljeni na protivpravan način, što dodatno otežava zaštitu prava Srba.
Ministar je naglasio da se Srbija ne slaže sa optužnicama, presudama i drugim aktima koje smatra protivpravnim. Takođe, ukazuje na to da međunarodne institucije često ističu da nemaju direktan uticaj na pravosudne institucije na Kosovu, što dodatno ohrabruje one koji se zalažu za nezavisnost Kosova i progon Srba.
Ministarstvo pravde Srbije je ranije izrazilo snažno protivljenje aktivnostima nelegalnih pravosudnih institucija na Kosovu, koje imaju za cilj zastrašivanje Srba i sprečavanje njihovog povratka na tu teritoriju. Vujić je istakao da je kršenje ljudskih prava na Kosovu sistematsko i kontinuirano, uključujući i neformalne pritiske na srpsku zajednicu.
Prema njegovim rečima, kršenja ljudskih prava mogu se grupisati u nekoliko kategorija. Jedna od njih je kršenje prava na bezbednost i život, što se manifestuje kroz nezakonita hapšenja i presude zasnovane na lažnim svedočenjima. Takođe, Vujić navodi da je pravo na život ugroženo ometanjem rada zdravstvenih ustanova i sprečavanjem dostavljanja medicinske opreme u srpske sredine.
Osim toga, Vujić je ukazao na kršenja prava na imovinu, koja uključuju uzurpaciju zemljišta i otimanje imovine Srpske pravoslavne crkve. Takođe, on ističe da se prava na jezik, obrazovanje i kulturu takođe krše, što se ogleda u sprečavanju upotrebe jezika i ometanju rada obrazovnih institucija.
Kao dodatak, Vujić je naglasio da se krše i prava na pravično suđenje, s obzirom na to da se u sudovima često ne poštuju osnovni principi nepristrasnosti i da se ignorišu dokazi odbrane. On ističe da je potrebno da se međunarodne institucije angažuju u zaštiti ljudskih prava i sprečavanju diskriminacije, jer je to njihova obaveza prema Rezoluciji 1244.
Na kraju, ministar Vujić je zaključio da progon Srba predstavlja zločin protiv čovečnosti prema međunarodnom pravu i da će Srbija nastaviti da prikuplja dokaze i traži pravdu za srpski narod na Kosovu i Metohiji.
