Profesor Univerziteta Džordžtaun Metju Kronig je na okruglom stolu u Beogradu izneo svoj stav o Kini kao najvećem izazovu za svet od Drugog svetskog rata. On je istakao da se geopolitičko nadmetanje između Kine i Sjedinjenih Američkih Država sve više oblikuje kao novi hladni rat. U tom kontekstu, Kronig je naglasio da bi Srbija, kao i druge zemlje, trebala da vodi politiku minimizacije rizika u svojim odnosima sa Pekingom.
Kronig je dodao da male zemlje, poput Srbije, moraju biti svesne geopolitičkih borbi između velikih sila, i da je minimalizacija rizika ključni pristup koji treba primeniti u saradnji sa Kinom. On je ukazao na to da je opreznost neophodna, posebno u delikatnim oblastima kao što su vojna saradnja, tehnologije i infrastruktura. Ova izjava dolazi u vreme kada se globalni odnosi menjaju, a uticaj Kine na međunarodnu scenu raste.
U poslednjim decenijama, Kina je postala jedan od najvažnijih igrača na svetskoj ekonomskoj sceni. Njena ekonomska moć i politički uticaj su se drastično povećali, što je dovelo do toga da se mnoge zemlje suočavaju s dilemom kako da balansiraju svoje odnose između Kine i SAD-a. Srbija, koja se nalazi na raskrsnici između Istoka i Zapada, predstavlja specifičan slučaj u tom kontekstu.
Kronig je ukazao na to da se saradnja sa Kinom može činiti privlačnom zbog ekonomskih benefita, ali da je važno biti svestan potencijalnih rizika koji dolaze s tim. Preporučio je da se Srbija fokusira na strategije koje će smanjiti zavisnost od Kine, posebno u ključnim sektorima kao što su tehnologija i infrastruktura. To uključuje razmatranje različitih izvora i partnera, kako bi se obezbedila veća otpornost na moguće političke i ekonomske pritiske.
U svetu u kojem se geopolitička dinamika brzo menja, male zemlje često se suočavaju s izazovima kako da očuvaju svoju suverenost i nezavisnost. U tom smislu, Kronig je naglasio važnost jačanja unutrašnjih kapaciteta i saradnje s drugim zemljama u regionu. On je predložio da Srbija treba da razvije koherentnu strategiju koja će uključivati diversifikaciju ekonomskih odnosa, ali i unapređenje saradnje sa zemljama članicama Evropske unije.
Pored ekonomskih aspekata, profesor je ukazao i na značaj geografskih i kulturnih faktora u oblikovanju spoljne politike Srbije. On je napomenuo da je važno razumeti istorijske i kulturne veze koje Srbija ima sa drugim zemljama, kako bi se izgradili stabilni i dugotrajni odnosi. U tom smislu, Kronig je pozvao na dijalog i saradnju sa svim relevantnim akterima, kako bi se izbegli konflikti i nesporazumi.
Kao stručnjak za međunarodnu bezbednost, Kronig je takođe naglasio da je važno pratiti trendove u globalnoj bezbednosti i reagovati na njih na pravilan način. On je upozorio da se geopolitička situacija može promeniti u vrlo kratkom roku, te da je važno da Srbija bude spremna da se prilagodi tim promenama.
U zaključku, profesor Metju Kronig je izneo jasno upozorenje o potencijalnim rizicima koje nosi saradnja sa Kinom, ali i naglasio da Srbija može ostvariti koristi od takve saradnje ako bude svesna tih rizika i primeni odgovarajuće strategije. Ovaj pristup bi mogao da pomogne Srbiji da očuva svoju nezavisnost i suverenitet u sve komplikovanijem globalnom okruženju.
