Srbi na Kosovu se suočavaju sa sve težom situacijom, a mnogi od njih smatraju da je u pitanju „tihi genocid“ koji sprovode vlasti Aljbina Kurtija. U poslednje vreme, sve više Srba odlučuje da napusti Kosovo i Metohiju, a Severna Mitrovica, koja je poslednje urbano uporište, postaje sve tiša. Nakon dolaska Kurtija na vlast, pritisci, hapšenja i politička neizvesnost su terali i poslednje Srbe da spakuju kofere. Postavlja se pitanje da li je u toku završna faza etničkog čišćenja Srba sa Kosova.
Severna Mitrovica je jedini grad na Kosovu gde Srbi još uvek žive u većem broju, ali čak i ovde se situacija menja. U svim drugim gradovima, kao što su Priština, Gnjilane, Uroševac i Peć, Srbi gotovo da više ne postoje. Kako ističu sagovornici, sistematsko proterivanje Srba iz urbanih sredina je postalo svakodnevica. Živojin Rakočević, novinar i književnik, naglašava da je osnovni cilj nacionalističke ideologije iz Prištine da se Srbi izbace iz gradova.
Razlozi za iseljavanje su brojni, a dominantan faktor je pogoršana političko-bezbednosna situacija. Pritisci i represija, naročito u poslednje tri godine, doprinose osećaju nesigurnosti među preostalim Srbima. Jedan građanin Severne Mitrovice ističe da ima utisak da vlasti jedva čekaju da se Srbi isele, kako im ne bi „pravili probleme“.
Zoran Savić iz nevladine organizacije „Aktiv“ primećuje da se sve više komšija seli. Ovaj trend može se uočiti kroz upis u školama, gde se jasno vidi nedostatak dece, kao i kroz razgovore sa onima koji su ostali, a koji bi sigurno otišli kada bi im se ukazala prilika.
Istoričar Miloš Damjanović smatra da je život preostalih Srba na Kosovu i Metohiji izuzetno otežan. On ukazuje na to da se svakodnevno suočavaju sa aktivnim zastrašivanjem, pretnjama i terorisanje. Takođe, iz Srpske liste poručuju da je zbog politike Aljbina Kurtija i prisustva specijalnih jedinica značajan broj Srba već napustio sever Kosova. Damjanović veruje da je to deo šire, planske politike čiji je cilj da se Srbi potpuno uklone iz urbanih sredina.
On dodaje da je reč o procesu etničkog čišćenja Srba, koji se odvija „pod demokratskim plaštom“. Iako su precizni podaci o broju Srba u Severnoj Mitrovici nepoznati zbog bojkota poslednjeg popisa, sagovornici veruju da bi predstojeći lokalni izbori, zakazani za oktobar, mogli doneti promene. Očekuje se da će aktuelni albanski gradonačelnici, izabrani bez učešća Srba, biti zamenjeni legitimnim srpskim predstavnicima, što bi moglo predstavljati prvi korak ka zaustavljanju daljeg iseljavanja.
Na osnovu iznetih tvrdnji i svedočenja, može se konstatovati da Srbi na Kosovu prolaze kroz teške trenutke, a njihov broj se rapidno smanjuje. Ova situacija, koja se opisuje kao „tihi genocid“, ukazuje na ozbiljne probleme sa kojima se suočavaju Srbi u regionu, uključujući pritisak na njihovu egzistenciju i identitet.
S obzirom na sve veće nesigurnosti i pritiske, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati u budućnosti i da li će predstojeći lokalni izbori doneti promene koje će omogućiti Srbima da se vrate u urbanizovane sredine i da obnove svoje zajednice.
