Ljudi u Srbiji sve više raspravljaju o troškovima vezanim za automobile, a razgovori su se intenzivirali na društvenim mrežama. U Srbiji, mesečni i godišnji troškovi vožnje variraju u zavisnosti od modela automobila i pređenih kilometara, ali je zajedničko svim vozačima da su troškovi značajni.
Jedan vozač iz Beograda, koji svakodnevno prelazi oko 40 kilometara, podelio je sa nama svoje iskustvo. Njegovi mesečni troškovi za automobil iznose oko 25.000 dinara, a najviše novca odlazi na gorivo, koje ga košta oko 15.000 dinara mesečno. Osim toga, troši i 8.000 dinara na parking i 7.500 dinara na mali servis koji radi dva puta godišnje. Registracija vozila iznosi oko 24.000 dinara, a najčešće je menjao šolje amortizera zbog loših puteva. On smatra da je automobil potreba, a ne luksuz, iako su troškovi visoki.
Na društvenim mrežama se povela rasprava o troškovima, i mnogi su se složili da je posedovanje automobila skupa stavka, ali su ga i dalje potrebni. Jedan korisnik je naveo da su njegovi troškovi za pola godine iznosili oko 200.000 dinara za 7.500 pređenih kilometara, pri čemu je samo na gorivo potrošio 90.000 dinara. Uz to, redovni troškovi uključuju mali servis, registraciju i zamenu guma, dok su vanredni kvarovi dodatni trošak.
Na društvenim mrežama se mogu čuti i komentari poput „Ljudi troše više na polovni auto nego na decu“. Mnogi vozači izražavaju koliko su im troškovi vožnje opterećujući. Jedan vozač je naveo da su mu godišnji troškovi prešli 40.000 dinara za registraciju i dodatnih 50.000 dinara za velike servise, dok je drugi istakao da je na gorivo potrošio čak 531.000 dinara prošle godine.
Razgovori su otkrili da su troškovi za gorivo najznačajniji. Na primer, jedan vozač je izračunao da su on i njegova supruga potrošili oko 11.000 evra za gorivo u četiri godine. Čak i novopečeni vozači osećaju teret troškova, kao što je bio slučaj sa jednim vozačem koji je samo od maja do novembra na gorivo potrošio 107.000 dinara.
Na pitanje kako se osećaju u vezi sa svojim automobilima, mnogi vozači su otkrili da su posebno osetljivi kada neko udari u njihovo vozilo ili im nepažljivo zatvori vrata. Jedan od njih je rekao da mu je pritisak odmah skočio kada je neko prosuo vodu na sedište njegovog automobila.
Osim standardnih troškova, vozači se često suočavaju sa nepredviđenim kvarovima. Jedan vozač se žalio da je u poslednje dve godine potrošio 250.000 dinara na popravke i servise, jer se sve što je moglo pokvariti, pokvarilo.
Neki vozači su se šaleći izražavali koliko im je vožnja automobila postala opterećujuća. Jedan od njih je rekao da bi „bolje bilo da su pravili decu da ga svuda nose“, dok je drugi izneo da ne vodi tačnu evidenciju troškova da ne bi bio dodatno nerviran.
U ovoj situaciji, neki ljudi su se okrenuli alternativnim oblicima prevoza. Jedan vozač je naveo da pokušava da koristi javni prevoz i bicikl kako bi smanjio troškove, dok se drugi šale o vožnji bicikla kao rešenju za sve visoke troškove.
Na kraju, diskusiju je završio neko sa duhovitim komentarom, sugerišući da je možda najbolje rešenje „voziti bajs“. Ova rasprava o troškovima automobila jasno pokazuje koliko su vozači u Srbiji opterećeni finansijskim aspektima posedovanja vozila, ali i koliko je automobil postao neizostavni deo svakodnevnog života.
