Predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore, Milan Knežević, na komemorativnom skupu u Mrkonjić Gradu, govorio je o teškim posledicama koje je akcija „Oluja“ imala na srpski narod, posebno u kontekstu današnjeg stanja u Crnoj Gori. Ova komemoracija je održana povodom Dana sećanja na stradale u toj vojnoj akciji koja se dogodila 1995. godine, a koja je rezultirala masovnim progonima Srba iz Hrvatske.
Knežević je ukazao na to da je aktuelna crnogorska vlast, koju je nazvao „odnarođenom“, donela odluku da svoju zastavu postavi pored hrvatske šahovnice, čime je, kako je rekao, još jednom „zabodena nož“ u srpsko srce. Ovim rečima, Knežević je želeo da istakne osećaj izdaje i frustracije koji mnogi Srbi u Crnoj Gori osećaju prema vlastima koje, po njegovom mišljenju, ne zastupaju njihove interese.
On je naglasio da Srbi iz Crne Gore ne mogu da se pomire sa, kako je rekao, „veleizdajama“ koje su počinile razne vlade tokom 21. veka. Ova izjava se odnosi na niz političkih odluka i poteza koje je Knežević interpretirao kao izdaju zajedničke srpske istorije i identiteta. U svom govoru, on je pomenuo i priznavanje nezavisnosti Kosova 2008. godine, naglašavajući da su takve odluke duboko povredile srpski narod.
Knežević je takođe kritikovao međunarodnu zajednicu, posebno Brisel, optužujući je da podržava odluke koje su protiv interesa srpskog naroda. On se osvrnuo na to da su Srbi više puta proglašavani za „genocidni narod“ u različitim međunarodnim institucijama, što je dodatno pogoršalo njihovu poziciju i doprinosilo osećaju ugroženosti. Prema njegovim rečima, ovo je rezultiralo ne samo gubitkom teritorija, već i duhovnim i kulturnim gubicima, kao što su otmice svetinja, poput Visokih Dečana i Pećke patrijaršije.
Knežević je istakao da je „dosta za sve mrtve, za sve žive i za sve one Srbe koji će se roditi u Crnoj Gori“, naglašavajući potrebu za očuvanjem srpskog identiteta i kolektivnog pamćenja. Ove reči su odjeknule među okupljenima, koji su delili osećaj tuge i gubitka zbog prošlih događaja.
U svom obraćanju, Knežević je apelovao na okupljene da se bore za svoja prava i da ne zaborave stradanja svojih predaka. Njegov ton je bio emotivan i strastven, što je dodatno pojačalo osećaj jedinstva među prisutnima. On je pozvao na solidarnost i zajedništvo među Srbima, naglašavajući da je važno očuvati istoriju i tradiciju kako bi buduće generacije mogle da razumeju svoje korene i identitet.
Ovakvi skupovi imaju značajnu ulogu u očuvanju kolektivnog sećanja srpskog naroda, posebno u svetlu savremenih političkih izazova. Knežević je kroz svoj govor podsetio prisutne na važnost sećanja na stradale i na potrebu da se ne zaborave oni koji su izgubili živote u „Oluji“.
Osim toga, Knežević je istakao kako je važno da srpski narod u Crnoj Gori bude jedinstven i da se ne prepusti zaboravu ili pasivnosti. Njegove reči su poziv na akciju, kako bi se obeležili svi oni koji su stradali i kako bi se osiguralo da se takve tragedije nikada ne ponove.
Uprkos turbulentnim političkim okolnostima, Knežević je izrazio nadu da će srpski narod pronaći snagu i hrabrost da se bori za svoja prava, očuvajući pritom svoje korene i identitet. Ovaj skup je tako postao simbol otpora i sećanja na stradanja, ali i poziv na zajedništvo i borbu za bolju budućnost.
