Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, izjavila je danas da nije prvi put da Ljiljana Bralović iznosi monstruozne pretnje, naglašavajući da je „sramota kakvu svet nije video“ to što blokaderske organizacije i tajkunski mediji te pretnje relativizuju i optužuju predsednika Aleksandra Vučića za manipulaciju. U svojoj izjavi na mreži iKS, Brnabić je istakla da se ovakve pretnje ne smeju ignorisati i da je važno ukazati na njihov ozbiljan ton.
Brnabić je podsetila da je Ljiljana Bralović više puta izjavila da oni koji se ne slažu sa njom nisu ljudi i da preti smrću svima koji imaju drugačije mišljenje. Ove pretnje, kako je naglasila, nisu izolovani incidenti, već deo uobičajenog narativa blokadera koji koriste nasilje i pretnje kao alat u svojoj borbi. „Šta je predsednik pogrešno protumačio, čime je manipulisao?“ pitala je Brnabić, ukazujući na to da se prozivanja i pretnje ne mogu opravdati.
U ovom kontekstu, ona je osudila način na koji se pretnje tretiraju od strane medija i organizacija koje se protive vlasti. Brnabić je ukazala na to da je važno prepoznati ozbiljnost situacije i ne dozvoliti da se ovakvi postupci minimiziraju ili relativizuju. Pretnje koje uključuju jahanje, smrću i nasilje, kako je navela, postale su svakodnevica za one koji se protive takozvanim „blokaderima“.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije u političkom životu Srbije, gde se često susreću različiti pogledi na vlast i opoziciju. U takvom okruženju, pretnje i nasilje postaju sve prisutniji, a odgovornost za njihovo suzbijanje leži na svim akterima u društvu. Brnabić je pozvala na dijalog i razumevanje, ističući da je važno da se svaki glas čuje, ali i da se osude svi oblici nasilja i pretnji.
Izjava Brnabić je došla u trenutku kada su tenzije između vlasti i opozicije na vrhuncu, a sukobi se često prenose i na društvene mreže. Ovakva vrsta komunikacije može dodatno polarizovati društvo i otežati pronalaženje zajedničkog jezika među različitim političkim frakcijama. Brnabić je naglasila da je potrebno raditi na tome da se stvori okruženje u kojem će se dijalog smatrati prioritetom, a ne pretnje.
Pretnje koje dolaze iz redova opozicije, kao što je slučaj sa Bralović, često su izazvane osećajem besa i frustracije prema trenutnoj vlasti. Međutim, važno je da se takve emocije ne izražavaju kroz nasilje ili pretnje, već kroz konstruktivnu kritiku i politički dijalog. U suprotnom, društvo može upasti u spiralu nasilja koja će dodatno otežati bilo kakve pokušaje za postizanje konsenzusa.
U zaključku, Brnabić je pozvala sve aktere u političkom životu Srbije da se suzdrže od nasilja i pretnji, naglašavajući da je demokratija zasnovana na poštovanju različitih mišljenja. Ukoliko se ovakvi incidenti nastave, Srbija bi mogla da se suoči sa ozbiljnim posledicama koje bi mogle ugroziti stabilnost i mir u društvu. Svi poslanici, kao i građani, treba da rade na tome da se osnaži kultura dijaloga i razumevanja, jer je to jedini put ka naprednijem i pravednijem društvu.
