Minhen je ponovo postao centar globalnih bezbednosnih diskusija, gde su se okupili lideri iz različitih zemalja da razmene mišljenja i strategije u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izneo je svoje stavove o tekućem ratu protiv Rusije i mogućim rešenjima za ukrajinsku krizu. On je naglasio da je spreman da raspiše izbore ukoliko se obezbedi privremeni prekid vatre od najmanje dva meseca, ali je istakao da Ukrajina ne može da pravi teritorijalne ustupke kao deo kompromisa u pregovorima sa Rusijom.
Zelenski je upozorio na pritisak koji dolazi iz Vašingtona, posebno nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa, koji je savetovao Kijevu da „požuri“ sa postizanjem dogovora. Ukrajinski predsednik je priznao da oseća određeni pritisak, ali je naglasio da ne može da „pobegne sa sopstvene teritorije“ i da je važno da se čuje i glas Moskve kada se govori o kompromisima u pregovorima.
U svom izlaganju, Zelenski je skrenuo pažnju na ozbiljnost situacije, ističući da je Ukrajina u januaru morala da se brani od oko 6.000 dronova, više od 150 raketa i hiljade vođenih bombi. Ove brojke jasno pokazuju razmere ruskih napada i izazove sa kojima se zemlja suočava. On je pozvao saveznike da pruže jaču i bržu podršku, upozoravajući da se bezbednosni rizici povećavaju sa svakim danom rata.
Premijer Velike Britanije Kir Starmer takođe je govorio na konferenciji, ističući potrebu za jačanjem „tvrde moći“ i spremnosti za borbu. On je naglasio da Evropa mora da se brani i da odvrati agresiju kako bi zaštitila svoje vrednosti i način života. Starmer je dodao da je ključno izgraditi sposobnosti koje će omogućiti Evropi da se suoči sa izazovima savremenog ratovanja.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je potrebu da EU postane nezavisnija u svim dimenzijama koje utiču na bezbednost i prosperitet. Ona je istakla da je Evropa suočena sa „šok terapijom“ u pogledu bezbednosti, s obzirom na stalne napade Rusije na Ukrajinu. Fon der Lajen je odbačila ideju da nezavisna Evropa znači slabije veze sa SAD, objašnjavajući da jaka Evropa doprinosi jačanju transatlantskog saveza.
Sa druge strane, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je na konferenciji govorio o ulozi Kine kao „stub“ mira u Aziji, ali je i priznao postojanje izazova. Kritizovao je japansku premijerku zbog njenih komentara o Tajvanu, smatrajući ih neprihvatljivim. Takođe, istakao je da su Kina i EU partneri, a ne rivali, i da je važno raditi zajedno na očuvanju stabilnosti.
Državni sekretar SAD Marko Rubio izjavio je da su SAD i Evropa „stvorene da budu zajedno“ i poručio da je Vašington spreman da predvodi „restauraciju“ svetskog poretka. On je naglasio potrebu za jakim saveznicima, jer slabi saveznici oslabljuju i same Sjedinjene Američke Države. Rubio je istakao da SAD ne žele da stvaraju podele, već da revitalizuju stari prijateljstvo sa Evropom.
U svetlu ovih diskusija, jasno je da su izazovi sa kojima se suočavaju lideri na globalnoj sceni kompleksni i višeslojni. Ukrajina se suočava sa teškim vojnim pritiscima, dok Evropa i Amerika preispituju svoje strategije u odbrani i saradnji. Ova konferencija je pokazala da je potreba za jedinstvom, podrškom i zajedničkim naporima u borbi protiv agresije sada važnija nego ikada, a lideri su svesni da je njihova sposobnost da odgovore na ove izazove ključna za budućnost globalnog mira i stabilnosti.
