Hatami je izjavio da Iran neće tolerisati „pretnje spolja“ i naglasio da će odgovor zemlje biti snažniji nego tokom dvanaestodnevnog rata sa Izraelom prošlog juna. Ova izjava dolazi u trenutku kada se u Iranu odvijaju protesti izazvani ekonomskim problemima, uključujući rast cena i pad vrednosti nacionalne valute, rijala. Ovi protesti su počeli u Teheranu i, iako su značajni, još uvek nisu dostigli obim masovnih protesta koje su Iranci iskusili 2009. godine.
U isto vreme, američki predsednik Donald Tramp je zapretio intervencijom ukoliko dođe do ubistava demonstranata, što ukazuje na rastuću zabrinutost međunarodne zajednice za ljudska prava u Iranu. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu takođe je izrazio podršku demonstrantima, nazivajući njihove akcije „borbom iranskog naroda za slobodu i pravdu“. Ove izjave lidera izvan Irana dodatno komplikuju situaciju i mogu uticati na unutrašnju dinamiku protesta.
Iransko Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je Sjedinjene Američke Države i Izrael za podsticanje nasilja i pokušaj narušavanja nacionalnog jedinstva. Ove optužbe dolaze u trenutku kada se Iran suočava s brojnim izazovima, uključujući ekonomske probleme i unutrašnje nezadovoljstvo. U ovom kontekstu, iranske vlasti su svesne da bi strani pritisci mogli dodatno pogoršati situaciju u zemlji.
Protesti u Iranu su često rezultat kombinacije ekonomskih, političkih i društvenih faktora. U ovom slučaju, glavni uzrok nezadovoljstva je ekonomska kriza koja se odražava na svakodnevni život građana. Rastuće cene osnovnih namirnica i pad kupovne moći stanovništva doveli su do frustracije koja se manifestuje kroz demonstracije. Iako su protesti u Teheranu privukli pažnju, vlasti su do sada uspele da ih kontrolišu, što ukazuje na to da situacija još uvek nije dostigla tačku prekretnice.
U prošlosti, slični protesti u Iranu su često završavali nasiljem i represijom od strane vlasti. Međutim, iranska vlada je svesna međunarodnog pritiska i potencijalnih posledica koje bi mogle proizaći iz brutalnog gušenja protesta, posebno u svetlu Trampovih pretnji i izraelske podrške demonstrantima. Ova dinamika može predstavljati izazov za iranske vlasti, jer se moraju kretati između održavanja reda i smanjenja međunarodne kritike.
Trgovinski ratovi, sankcije i unutrašnji ekonomski problemi dodatno otežavaju situaciju u Iranu. Sjedinjene Američke Države su uvele stroge sankcije koje su značajno uticale na iransku ekonomiju, a to je dovelo do rasta nezadovoljstva među građanima. U ovom kontekstu, iranske vlasti će morati pažljivo da balansiraju između represije i mogućnosti za reforme kako bi umirile situaciju.
Pored toga, iranski lideri su svesni da bi prekomerna represija mogla izazvati još veće proteste i potencijalno destabilizovati režim. Stoga je važno da vlasti pronađu način da odgovore na zahteve građana bez dodatnog pogoršavanja situacije. To može uključivati ekonomske reforme, smanjenje cena i poboljšanje životnog standarda, što bi moglo smanjiti tenzije i pomoći u smirivanju protesta.
U zaključku, trenutni protesti u Iranu su rezultat složenih ekonomskih i političkih problema, a iranske vlasti se suočavaju s izazovima kako da odgovore na unutrašnje nezadovoljstvo. Dok se međunarodna zajednica, uključujući Sjedinjene Američke Države i Izrael, aktivno uključuje u situaciju, iranske vlasti će morati pažljivo da manevrišu kako bi očuvale stabilnost i izbegle sukobe koji bi mogli imati dalekosežne posledice po zemlju.
