Kompanija SpaceX, koja je poznata po svojim ambicioznim projektima u oblasti svemirskih letova, svakodnevno sprovodi praksu „vraćanja“ svojih satelita iz satelitske mreže Starlink u Zemljinu atmosferu. Prema najnovijoj analizi astrofizičara Džonatana MekDauela sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku, ova praksa uključuje namerno spuštanje jedne do dve letelice na dan, koje se potom sagorevaju prilikom ulaska u atmosferu. Ova strategija ima za cilj smanjenje problema sa svemirskim otpadom, koji postaje sve veći problem s obzirom na broj satelita koji su u orbitu postavljeni.
Starlink, kao deo SpaceX-ovih operacija, ima za cilj pružanje širokopojasnog interneta širom sveta, posebno u oblastima gde je pristup internetu ograničen ili nepostojeći. Do sada je SpaceX lansirao više od 4.000 satelita u orbitu, a planira da nastavi sa intenzivnim lansiranjem kako bi postigao globalnu pokrivenost. Međutim, sa rastom broja satelita u orbiti, povećava se i rizik od sudara između satelita i drugih objekata u svemiru, što može dovesti do stvaranja dodatnog svemirskog otpada.
MekDauelova analiza ukazuje na to da je praksa vraćanja satelita u atmosferu ključna komponenta strategije SpaceX-a za upravljanje svemirskim otpadom. Sagorevanje satelita prilikom ulaska u atmosferu smanjuje rizik od sudara i smanjuje količinu otpada koji ostaje u orbiti. Ovaj pristup je posebno važan s obzirom na to da se očekuje da će broj satelita u orbitama rasti u narednim godinama, s planovima drugih kompanija da lansiraju velike konstelacije satelita za različite svrhe.
S obzirom na trenutnu situaciju, mnogi stručnjaci smatraju da je važno razvijati strategije za upravljanje svemirskim otpadom kako bi se očuvala sigurnost svemirskih misija i povećala dugovremenost korišćenja orbitalnog prostora. Ova tema je postala još relevantnija nakon što su se dogodili incidenti sa sudarima satelita i drugim objektima u svemiru, što je dovelo do stvaranja oblaka krhotina koje mogu ugroziti druge svemirske letelice.
SpaceX nije jedina kompanija koja se suočava sa ovim izazovima. Mnoge druge kompanije koje planiraju lansiranje satelita takođe moraju razmotriti kako će upravljati svemirskim otpadom. Evropska svemirska agencija (ESA) i NASA, na primer, takođe su razvile strategije za smanjenje svemirskog otpada i podsticanje odgovornog ponašanja u orbitalnom prostoru.
Osim toga, postoji i međunarodni okvir koji se bavi problemom svemirskog otpada. Ujedinjene nacije su usvojile različite rezolucije koje pozivaju na odgovorno ponašanje u svemiru i podstiču države da preuzmu odgovornost za satelite koje lansiraju. Ovaj okvir je važan korak ka očuvanju orbitalnog prostora kao resursa koji može biti korišćen za različite svrhe, uključujući telekomunikacije, istraživanje i naučne misije.
Kao odgovor na rastući problem svemirskog otpada, neki naučnici i inženjeri istražuju nove tehnologije koje bi mogle pomoći u uklanjanju krhotina sa orbite. To uključuje upotrebu robota koji bi mogli da hvataju i uklanjaju satelite koji više nisu funkcionalni ili su predstavljali opasnost za druge satelite. Ove tehnologije su još uvek u fazi istraživanja i razvoja, ali pokazuju potencijal za rešavanje problema svemirskog otpada u budućnosti.
U zaključku, praksa SpaceX-a vraćanja satelita u atmosferu predstavlja važan korak ka održivijem korišćenju orbitalnog prostora. Kako se broj satelita u orbiti nastavlja povećavati, upravljanje svemirskim otpadom postaje kritično pitanje za sve aktere u svemirskoj industriji. Pristupi poput onog koji koristi SpaceX mogu poslužiti kao primer drugim kompanijama o tome kako odgovorno upravljati resursima u svemiru, osiguravajući da orbitalni prostor ostane siguran i dostupan za buduće generacije.
