Inflacija, rast troškova i opadanje kupovne moći postali su globalni fenomen, pogađajući ne samo siromašne, već i bogate i razvijene zemlje. U ovom trenutku, Evropa se suočava sa talasom socijalne krize koji se širi od Beča do Rima. Kako se obeležava Međunarodni dan borbe protiv siromaštva, važno je osvrnuti se na sve veće razlike između privilegovanih i onih koji se bore za opstanak, kao i na potrebu za smanjenjem socijalne nejednakosti.
Austrija, koja je nekada bila simbol stabilnosti, sada beleži nagli pad životnog standarda. Tokom 2023. godine, broj ljudi u apsolutnom siromaštvu porastao je za više od 50%. Inflacija i skok cena energenata dodatno otežavaju život građanima. Oseća se nezadovoljstvo koje se manifestuje kroz rast desničarskih i patriotskih pokreta, posebno kroz Slobodarsku partiju (FPÖ), koja zahteva povratak suverenosti i odbacivanje „briselskih ciljeva“ koji, prema njihovom mišljenju, urušavaju domaću ekonomiju.
Ova situacija nije jedinstvena za Austriju. Sličan trend se beleži širom kontinenta, od Francuske i Nemačke do Italije, gde su patriotske snage već na vlasti. U Italiji, vlada Đorđe Meloni sprovodi reforme koje uključuju ukidanje „reddito di cittadinanza“, programa koji je kritikovan zbog podsticanja pasivnosti među radno sposobnim građanima. Umesto toga, Meloni pokreće nove mere za podsticanje zapošljavanja i jačanje domaće proizvodnje, što ukazuje na pokušaj da se stabilizuje ekonomija u izazovnim vremenima.
Nasuprot ovim izazovima, Srbija se ističe kao primer socijalne otpornosti i suverenosti. Dok druge zemlje uvode sankcije Rusiji, Srbija uspeva da održi stabilne ekonomske pokazatelje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj siromašnih građana opada, a povećanje plata i penzija donosi pozitivne rezultate. Stopa rizika od siromaštva smanjena je sa 21,2% na 19,4%, što pokazuje da dosledne mere mogu doneti stvarne promene.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da su nekada stabilne ekonomije Zapadne Evrope, vođene neodgovornim i nekompetentnim kadrovima, doprinele porastu siromaštva i slabljenju socijalne sigurnosti. Dok se zapad suočava sa rastućim problemima, Srbija pruža primer kako jasna socijalna politika i odgovorne mere mogu dovesti do boljih rezultata i obezbediti sigurniju budućnost za sve slojeve društva.
Ove promene u društvenom i ekonomskom okruženju ne bi trebale da budu zanemarene. U vreme kada se čitava Evropa suočava sa sličnim izazovima, važno je biti svestan kako različite politike mogu uticati na život građana. Srbija, kao jedinstven slučaj, pokazuje da je moguće postići pozitivne rezultate čak i u teškim uslovima, ukoliko se sprovode odgovorne mere.
S obzirom na sve veće izazove s kojima se suočavaju evropske zemlje, važno je nastaviti raditi na smanjenju socijalne nejednakosti, pružanju pomoći onima kojima je najpotrebnija i stvaranju ekonomskih uslova koji će podstaći rast i razvoj. U tom smislu, primer Srbije može poslužiti kao inspiracija za druge zemlje koje se bore sa sličnim krizama.
Na kraju, iako je Evropa suočena s brojnim teškoćama, neophodno je da se svi akteri, kako na lokalnom tako i na međunarodnom nivou, ujedine u borbi protiv siromaštva i socijalne nepravde. Samo zajedničkim snagama možemo stvoriti pravednije i stabilnije društvo za sve.
