Vašington je nedavno postao centar pažnje nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa o odustajanju od uvođenja carina za osam evropskih zemalja. Ova odluka usledila je nakon što je postignut okvirni dogovor u vezi sa Grenlandom, što je izazvalo značajan rast na američkom tržištu akcija. S&P 500 indeks porastao je za 1,3%, čime su izbrisani gubici povezani sa carinama koji su se javili ranije u nedelji. Podaci kompanije IG ukazuju na to da je FTSE 100 otvoren sa najmanje 0,7% višim vrednostima, dok je industrijski prosek Dau Džonsa skočio za više od 700 poena, što je 1,6% više. S&P 500 je takođe zabeležio porast od 1,5%, dok je Nasdaq skočio za 1,7%.
Tramp je na svom nalogu na društvenoj mreži Truth Social objavio da je postignut okvirni sporazum i da se odustaje od prethodnih pretnji uvođenjem carina za određene evropske zemlje. U intervjuu za CNBC, Tramp je istakao da bi okvirni sporazum uključivao saradnju SAD-a i evropskih saveznika na američkom sistemu protivraketne odbrane, poznatom kao „Zlatna kupola“, kao i pitanja vezana za mineralna prava na Grenlandu.
Reakcije na Trampovu odluku varirale su širom Evrope. Švedska ministarka spoljnih poslova, Marija Malmer Stenergard, pohvalila je Trampov potez, nazvavši ga „dobrim“. Ona je istakla da je važno što su evropske zemlje, koje su podržavale Dansku i Grenland, pošteđene carina i naglasila da neće biti ucenjene. Stenergard je dodala da su zahtevi o pomeranju granica naišli na zaslužene kritike.
Pre preokreta, Tramp je zapretio uvođenjem carina na robu iz Danske, Norveške, Švedske, Francuske, Nemačke, Holandije, Finske i Velike Britanije, usled rastućih tenzija oko njegovih nastojanja da anektira Grenland. U svojoj objavi na Truth Social-u, Tramp je potvrdio da je postigao sporazum sa generalnim sekretarom NATO-a, Markom Ruteom, i da neće uvoditi carine za zemlje koje se protive američkom preuzimanju Grenlanda.
Međutim, nemački vicekancelar i ministar finansija, Lars Klingbajl, pozvao je na oprez u vezi sa Trampovim najavljenim sporazumom. On je istakao značaj dijaloga, ali je naglasio da je potrebno pričekati pre nego što se preuzmu bilo kakve velike nade. Klingbajl je sugerisao da je kombinacija rasta kritika unutar SAD-a i jasnog stava evropskih zemalja uticala na Trampovu odluku.
Tramp je takođe naglasio da će okvirni sporazum, ako bude sproveden, biti od koristi za SAD i sve članice NATO-a, ukazujući na to da carine neće biti nametnute onim zemljama koje su se protivile američkom preuzimanju Grenlanda, koje je bilo planirano da stupi na snagu 1. februara.
Ova situacija ne samo da je uticala na tržište akcija, već je i otvorila brojne diskusije o budućnosti američko-evropskih odnosa, posebno u svetlu rastućih geopolitičkih napetosti. Trampova administracija se suočava sa izazovima u održavanju stabilnih odnosa sa saveznicima, a ovaj potez može se smatrati pokušajem da se smanji tenzija i obezbedi bolja saradnja sa evropskim zemljama.
Na kraju, kako se situacija oko Grenlanda razvija, potrebno je pratiti dalji razvoj događaja i reakcije evropskih lidera. Ovaj slučaj može postati ključni faktor u oblikovanju budućnosti trgovinskih odnosa između SAD-a i Evrope, kao i u širem kontekstu međunarodnih odnosa.
