Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra će proslaviti jednog od najznačajnijih svetaca u hrišćanstvu, Svetog Vasilija Ostroškog, čija čuda i isceljenja su poznata širom sveta. Ovaj svetac, rođen kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, već u svojoj dvanaestoj godini otišao je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Nakon završetka manastirske škole, primio je monaški čin i postao paroh u svom rodnom kraju.
Sveti Vasilije je služio u mnogim gradovima, uključujući Mostar, Herceg Novi, Pljevlja, Moraču, Ogonošt i Bjelopavliće. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti se čuvaju u manastiru Ostrog, najvećoj pravoslavnoj svetinji u Crnoj Gori. Njegova čudotvorna dela i isceljenja bolesnih postala su deo narodne tradicije i kulture, a vernici često svedoče o uslišanim molitvama upućenim ovom svetcu.
Jedna od poznatih legendi govori o bebi koja je ispala iz kolevke sa vrha Gornjeg manastira, smeštenog na 900 metara nadmorske visine. Iako se majka prestrašila, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji ispod manastira. Osim ove priče, postoje i drugi narativi koji potvrđuju svetost i zaštitu koju Sveti Vasilije pruža. Na primer, tokom Drugog svetskog rata, bomba je pala iznad Gornjeg manastira, ali nije eksplodirala.
Mnogi posetioci manastira Ostrog svedoče o osećaju sigurnosti i duhovnog mira kada borave u ovom svetom mestu. U konačištu pored manastira postoje kreveti i pokrivači, a mnogi vernici biraju da spavaju napolju, uživajući u blizini svetinje. Međutim, fotografisanje unutar i u porti Gornjeg manastira nije dozvoljeno. Posetioci se podstiču da ponesu flašu ulja koja se osveštava tokom službi i deli vernicima.
Na dan proslave Svetog Vasilija, običaji nalažu da se ponese jedan par crnih čarapa, jer se veruje da su njegove čarape uvek pocepane zbog njegovih noćnih šetnji. Etički standardi oblačenja su strogi; žene ne smeju ulaziti u kratkim suknjama ili pantalonama, dok muškarci treba da budu pokriveni.
Sveti Vasilije je poznat po svojim čudotvorstvima, a vernici često dolaze da celivaju njegovu ruku, koja se povremeno otkriva. Mnogi svedoci kažu da ruka izgleda veoma živo, što pojačava osećaj božanske prisutnosti. U manastiru se ponekad može čuti i o grešnicima kojima je svetac izmakao ruku, ne dozvolivši im da je celivaju.
Uoči i tokom proslave Svetog Vasilija, vernici su pozvani da se klone paganskih običaja i rituala. Najvažnije je iskreno se pomoliti i zapaliti sveću u crkvi, verujući da će svaka iskrena želja biti ispunjena. Takođe, postoje i tradicionalna verovanja vezana za ovaj dan, kao što su bacanje obuće kroz vrata kako bi se predvidela sudbina devojaka ili izbegavanje svađa kako bi se izbegla nesreća tokom cele godine.
Prema nekim verovanjima, ako na dan Svetog Vasilija padne sneg ili bude oblačno, očekuje se plodna godina. Ova tradicija pokazuje koliko duboko u srpskom narodu žive običaji i verovanja koja su vezana za Svetog Vasilija i manastir Ostrog.
Ove godine, proslava Svetog Vasilija biće prilika za okupljanje vernika koji će se moliti za zdravlje i blagostanje, a i da se podsete na čuda koja su se desila kroz vekove, inspirisana ovim velikim svetcem.
