Ljudi koji zarađuju više od pola miliona evra godišnje u Nemačkoj postaju sve ređe predmet poreskih revizija, što je izazvalo zabrinutost među političarima iz stranke Levica. Ova stranka optužuje Stranku slobodnih demokrata (FDP) da je odgovorna za smanjenje broja revizija, nazivajući to „politički motivisanim propustom“. Prema izveštaju lista „Špigl“, poreski inspektori sve ređe istražuju visoke prihode, što potvrđuje i odgovor nemačke vlade na pitanje poslanika Levica, Ditmara Barha.
Podaci pokazuju da je u 2021. godini sprovedeno 1.108 poreskih revizija za visokoprimajuće, što je rezultiralo prikupljanjem dodatnih 130 miliona evra. Međutim, u 2023. godini broj revizija opao je na samo 876, a prikupljeni iznos pao je ispod 75 miliona evra. Tokom ovih godina, u kategoriji onih sa najvišim zaradama bilo je oko 15.000 ljudi, dok podaci za period nakon 2023. nisu dostupni.
Jedan od ključnih faktora smanjenja revizija je promena u načinu registracije visoko plaćenih radnika, koji više nisu evidentirani kao posebna kategorija. Barh je kritikovao ovu promenu i ukazao na to da je pad revizija od više od 20% u samo dve godine više od slučajnosti. On je optužio bivšeg ministra finansija, Kristijana Lindnera, i trenutnog ministra, Larsa Klingbajla iz Socijaldemokratske partije (SPD), da ne rade dovoljno na jačanju poreskih službi i povećanju broja inspektora.
Barh je naglasio da bi svako ko zarađuje toliko novca trebao biti podložan obaveznoj poreskoj reviziji. On je apelovao na vlasti da poboljšaju rad poreskih službi kako bi se osiguralo da visoki prihodi ne izbegnu poreske obaveze. Osim toga, jedan od razloga opadanja broja revizija u Nemačkoj je i nedostatak osoblja u poreskim službama, što dodatno otežava njihovu funkcionalnost.
Ova situacija je izazvala zabrinutost među ekonomistima i analitičarima, koji smatraju da bi smanjenje revizija moglo dovesti do gubitka značajnih prihoda za državu. Poreske revizije su ključne za osiguranje pravičnosti i jednakosti u poreskom sistemu, a smanjenje istih može stvoriti percepciju nejednakosti među građanima.
Sve u svemu, situacija sa poreskim revizijama u Nemačkoj postavlja pitanja o odgovornosti vlade u sprovođenju poreskih zakona i osiguranju da svi građani, bez obzira na visinu prihoda, izmiruju svoje obaveze prema državi. Ukoliko se trend smanjenja revizija nastavi, moglo bi doći do ozbiljnih finansijskih posledica za javne službe i infrastrukturu, što bi u dugoročnom smislu moglo ugroziti ekonomski rast i stabilnost u zemlji.
