Skupština privremenih institucija u Prištini usvojila je rezoluciju koja pruža podršku bivšim vođama tzv. OVK, optuženim za ratne zločine, i traži od Specijalizovanih sudskih veća u Hagu da im obezbede „pravično suđenje“. Od 101 prisutnog poslanika, 90 je glasalo za rezoluciju, jedan je bio protiv, dok nije bilo uzdržanih. Poslanici Srpske liste napustili su salu pre glasanja, a ni Demokratski savez Kosova nije učestvovao u glasanju jer u tekst rezolucije nije uvršten njihov zahtev za istragu ubistava posle sukoba 1999. godine.
Rezoluciju je predložila Demokratska partija Kosova, a njome se potvrđuje posvećenost „osiguravanju svih mehanizama, uključujući i finansijske“, u podršci odbrani pripadnika tzv. OVK pred Specijalizovanim većima. Takođe se naglašava posvećenost preduzimanju „svih akcija za afirmaciju vrednosti rata“ tzv. OVK. U rezoluciji se zahteva od Specijalizovanih veća da osiguraju primenu standarda koji se odnose na „zaštitu osnovnih prava i sloboda“ optuženih, među kojima su Hašim Tači, Kadri Veselji, Jakup Krasnići i Redžep Seljimi.
U Hagu trenutno traje suđenje četvorici bivših vođa OVK po optužnici za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a završne reči se iznose. Specijalizovano tužilaštvo traži kaznu od po 45 godina zatvora za svu četvoricu optuženih. Tužilaštvo navodi da su optuženi imali snažnu kolektivnu ulogu kao ključni članovi glavnog štaba OVK, da su bili svesni krivičnih dela i da je svaki od njih dao značajan doprinos ostvarivanju udruženog zločinačkog poduhvata.
Zastupnik žrtava, Sajmon Loz, izjavio je da je suđenje prilika da žrtve nakon 25 godina dobiju pravdu. On je ukazao na to da na Kosovu i Metohiji i dalje postoje pojedinci koji veruju da pripadnici OVK nisu izvršili nikakve zločine. „Zločini i surovost OVK su se odigrali, a poricanje činjenica predstavlja surovu laž“, rekao je Loz tokom završne reči.
Prema optužnici, krivična dela za koja su optuženi vršena su najkasnije od marta 1998. do kraja septembra 1999. godine na više od 40 mesta širom Kosova i Metohije, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići su u pritvoru u Hagu od hapšenja u novembru 2020. godine. Tokom 1998. i 1999. godine, OVK je izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pripadnici ili pomagači.
Usvajanje rezolucije u Skupštini u Prištini dolazi u kontekstu sve većih tenzija i polarizacije među političkim strankama na Kosovu, posebno kada je reč o pitanju prošlosti i odgovornosti za ratne zločine. Ova odluka je izazvala različite reakcije unutar kosovske javnosti, a mnogi smatraju da je to još jedan pokušaj političke instrumentalizacije istorije u cilju sticanja podrške među biračima.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da se proces suđenja i dalje nastavlja, a konačna presuda bi mogla imati dugoročne posledice po političku stabilnost i etničke odnose na Kosovu. Očekuje se da će se i naredni dani i meseci obeležiti raspravama o značaju rezolucije i njenom uticaju na buduće pravne i političke tokove u regionu.
