Konstitutivna sednica Skupštine Kosova, koja se održava u Prištini, prekinuta je po 26. put, jer ponovo nije postignut dogovor o tajnom glasanju za izbor predsednika Skupštine. Ovaj problem se ponavlja otkako su održani izbori 9. februara, kada nijedna stranka nije uspela da osigura većinu potrebnu za formiranje vlade.
Predsedavajući sednicom, Avni Dehari, najavio je da će se sledeća sednica održati u četvrtak, umesto u petak, kako bi se ostavila mogućnost pauze za proslavu Bajrama. On je pozvao političke stranke da se dogovore o daljim koracima i načinima za prevazilaženje trenutne situacije.
Prema izveštajima kosovskih medija, Dehari je istakao da prethodne sednice nisu imale kvorum za izglasavanje komisije za tajno glasanje, jer stranke poput Demokratskog saveza Kosova (DSK), Demokratske partije Kosova (DPK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK) i Srpske liste nisu predložile članove komisije. Ove stranke ni danas nisu predložile članove, što je dodatno otežalo situaciju.
U pokušaju da se prevaziđe problem, Dehari je pozvao da se glasa za članove koje su predložile druge stranke. Na prethodnom glasanju, 53 poslanika je glasalo „za“, jedan „protiv“, dok nije bilo uzdržanih. Ipak, nedostatak kvoruma ponovo je doveo do prekida sednice.
Pokret Samoopredeljenje, koji je na prethodnim sednicama tražio tajno glasanje, ponovo nije uspeo da postigne dogovor sa opozicijom. Njihov kandidat za predsednika Skupštine, Aljbuljena Hadžiju, nije dobio više od 57 glasova, dok je za izbor potrebno 61 glas. Ova situacija ukazuje na ozbiljne političke tenzije i nedostatak saradnje među strankama.
Konstitutivna sednica je započela 15. aprila, ali zbog nepostojanja jedne stranke sa dovoljno mandata, formiranje vlade ostaje u neizvesnosti. Samoopredeljenje ima 48 mandata, DPK 24, DSK 20, dok ABK i Nisma imaju po osam, a Srpska lista devet. Ostale stranke i predstavnici nevećinskih zajednica drže preostalih 10 mandata.
Ova politička kriza dovodi do pitanja o budućnosti vlasti na Kosovu, s obzirom na to da su pregovori između stranaka očigledno stagnirali. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakva situacija mogla potrajati sve do jeseni, što dodatno komplikuje odnose unutar političkog spektra.
Iako su pozivi na dogovor učestali, čini se da je svaka stranka fokusirana na svoje interese, što otežava postizanje konsenzusa. Očekivanja su da će se u narednim danima pojaviti neki oblik dogovora, ali trenutna situacija ostaje napeta i neizvesna.
Ova situacija na Kosovu ne samo da utiče na unutrašnju politiku, već može stvoriti i šire regionalne posledice, posebno u svetlu već prisutnih napetosti između različitih etničkih grupa. Dok politički lideri pokušavaju da nađu rešenje, građani Kosova su zabrinuti zbog onoga što im budućnost donosi.
U svetlu svega ovoga, važno je da se političke stranke okrenu konstruktivnom dijalogu i pronađu rešenja koja će omogućiti stabilnost i napredak. Samo kroz saradnju i kompromis može se osigurati da Kosovo nastavi da se razvija kao funkcionalna demokratija, koja može odgovoriti na izazove modernog doba.
