Na Kosovu je prošlo više od pet meseci od parlamentarnih izbora, a tri i po meseca otkako su objavljeni konačni rezultati. I pored toga, Skupština još uvek nije konstituisana. Održano je više od 47 nastavaka zasedanja, ali bez konkretnih rezultata. Ova situacija je izazvala zabrinutost među građanima i analitičarima, koji se pitaju kako izaći iz trenutne političke krize.
Prema kosovskom ustavu, ne postoji precizan rok za izbor predsednika parlamenta, ali dosadašnja praksa je pokazala da je to obično obavljeno u roku od 30 dana od proglašenja konačnih izbornih rezultata. Ustavni sud je potvrdio ovaj rok, ali nije precizirao kada on počinje da teče. „Znači 30 dana od njegove odluke, zato što odluke suda ne mogu da deluju retroaktivno. Sada poslanici imaju 30 dana da izaberu predsedavajućeg i zamenike predsedavajućeg. U suprotnom, smatraće se da skupština nije ni konstituisana, što može dovesti do nove pravne praznine“, izjavio je Aleksandar Rapajić iz Centra za zagovaranje demokratske kulture.
Da bi predsednica Kosova, Vjosa Osmani, mogla da raspiše nove izbore, potrebno je da se najpre raspiše izbor Skupštine, koja još uvek nije konstituisana. Stručnjaci naglašavaju da je to nemoguće bez političkog dogovora, a trenutno takvog dogovora nema na vidiku. Ismet Kreiziu iz Kosovskog demokratskog instituta ukazuje na to da su izložene ideje o posledicama nepravilnog funkcionisanja skupštine, ali se do sada nije dobio odgovor od premijera Aljbina Kurtija.
Kurtijeva partija, Pokret Samoopredeljenje, jedina ima pravo da predloži predsednika Skupštine, uz obavezu da obezbede većinu. Prema Zakonu o Skupštini, poslanici glasaju isključivo po svom nahođenju, i niko ne može da ih primora kako će i da li će glasati. Ljeart Hodža, glavni urednik ATV-a, ističe da se situacija u kojoj poslanici ne konstituišu Skupštinu može smatrati kršenjem ustava i sabotiranjem državnih institucija.
Iako se situacija čini bezizlaznom, eksperti podsećaju da Ustavni sud nije nadležan za Skupštinu, jer poslanici biraju sudije tog suda. Ova pravna praznina dodatno otežava situaciju, jer se čini da postoji nedostatak volje za postizanjem političkog dogovora među strankama.
Građani Kosova su frustrirani trenutnom situacijom. Mnogi smatraju da politička kriza negativno utiče na svakodnevni život i razvoj zemlje. Neki analitičari predlažu da bi civilno društvo moglo igrati ključnu ulogu u pristupanju rešenju ovog problema, pružajući platformu za dijalog između političkih lidera i građana. Takav dijalog bi mogao doprineti deblokiranju političke situacije i vraćanju poverenja građana u institucije.
Pored toga, postoji i zabrinutost oko budućnosti Kosova u kontekstu evropskih integracija. Bez funkcionalne Skupštine i vlade, Kosovo se suočava s rizikom od gubitka podrške međunarodnih partnera, što može dodatno otežati put ka članstvu u Evropskoj uniji. Politička stabilnost je ključna za privlačenje stranih investicija i unapređenje ekonomskog rasta.
U ovom trenutku, izlaz iz krize zahteva konstruktivan dijalog između političkih stranaka, kao i spremnost da se postignu kompromisi koji će omogućiti formiranje funkcionalne vlade. Samo kroz saradnju i razumevanje moguće je prevazići trenutne izazove i postaviti temelje za budući razvoj Kosova.
Kao što se situacija razvija, važno je pratiti korake političkih lidera i njihovih stranaka, kako bi se razumele strategije koje će se primenjivati u narednim danima i mesecima. Građani, civilno društvo i međunarodna zajednica igraju ključne uloge u oblikovanju budućnosti Kosova u ovim teškim vremenima.
