Ratko Vulanović, najistaknutiji crnogorski vajar druge polovine prošlog veka, ostavio je dubok trag u umetnosti i kulturi Crne Gore i Srbije. Njegovo stvaralaštvo, koje obuhvata skulpture od kamena i platna, prepoznato je ne samo u domovini već i širom sveta. U njegovu čast, prijatelji su se okupili u Zavičajnom muzeju u Danilovgradu kako bi obeležili njegov doprinos umetnosti i podsetili se njegovog bogatog stvaralačkog opusa.
Predsednik Opštine Danilovgrad, Aleksandar Grgurević, istakao je da je Ratko u svojim delima pronalazio tišinu, snagu i dostojanstvo, te da njegova umetnost govori o kolektivnom identitetu i kulturi naroda iz kojeg potiče. Njegove skulpture krase brojna mesta, uključujući Beograd, Podgoricu, Budvu i druge gradove, čineći ga značajnom figurom na umetničkoj sceni regiona.
Andrija Radulović, poslovni direktor Umetničke kolonije Danilovgrad, posvetio je emocije i reči Ratkovom stvaralaštvu u eseju „Čovjek od kamena – Kameni grad“. Prema Raduloviću, Vulanović je stvorio svet figura i oblika od kamena, koji su postali simboli identiteta i povijesti Crne Gore. Njegova povezanost s kamenom bila je duboka, a umetnost je za njega bila način izražavanja i otkrivanja istine o svetu oko njega.
Budimir Dubak, književnik i Ratkov prijatelj, podsetio je na važnost Vulanovićevih dela, ističući da je 1988. godine dobio nagradu „Politike“ za „Veliki predeo“. Njegove skulpture su smatrane vrhunskim umetničkim dostignućima, a mnogi umetnici su ga smatrali jednim od najvećih vajara sveta. Dubak je naglasio da je povratak Vulanovića u Crnu Goru označio prekretnicu u njegovom stvaralaštvu, omogućujući mu da dođe do punog izraza svoje epske snage.
Na događaju su se okupili i istoričari umetnosti i njegovi kolege, uključujući dr Rajku Bošković, mr Mirka Toljića i mr Luciju Đurašaković, koji su dodatno osvetlili njegov rad i značaj u svetu umetnosti. Njegova supruga, Olivera Vulanović, takođe je prisustvovala, čime je dodatno naglašena važnost njegove ličnosti i dela.
Nažalost, njegovo umetničko nasleđe suočilo se s izazovima. U aprilu 2008. godine, po nalogu vlasti u Nikšiću, započeto je rušenje njegovog „Kamenog grada“, kompleksa koji je bio simbol njegovog stvaralaštva i umetničke vizije. Ovaj kompleks, koji je postojalo petnaest godina, nije mogao da se odbrani ni od suza njegovih prijatelja niti od pokušaja spasavanja međunarodnih umetnika, kao što je Osvaldo Martinez iz Italije, koji je bio očaran Vulanovićevim delima.
Vulanović nije bio samo umetnik, već i simbol otpora i borbe za očuvanje kulturnog nasleđa. Njegova dela su ostavila neizbrisiv trag u savremenoj umetnosti, a njegovo stvaralaštvo je prepoznato kao glas pobunjenika, pesnika i vizionara. Njegova religija bila je kamen, s kojim se borio tokom celog svog umetničkog života, izražavajući kroz njega svoje emocije, misli i borbu za lepotu.
Ratko Vulanović je trajno ugradio sebe u Saborni hram Hristovog Vaskrsenja u Podgorici kao protomajstor. Mitropolit budimljansko-nikšićki Metodije naglasio je da je Ratko sve svoje bitke vodio u slavu Gospoda, svog naroda i neuništive lepote umetnosti. Njegov doprinos umetnosti će zauvek ostati urezan u sećanju generacijama koje dolaze, a njegovo stvaralaštvo će nastaviti da inspiriše mnoge.
