Dok medicina napreduje, mladi se suočavaju sa zabrinjavajućim trendom u pogledu seksualnog zdravlja. Polne bolesti, poput hlamidije, gonoreje, HPV-a i sifilisa, beleže porast među mladima, dok se kontracepcija, posebno kondomi, sve manje koriste. Ova pojava nije rezultat neznanja, već odbijanja da se koriste dostupne zaštite.
Prema statistikama, ljudi uzrasta od 15 do 24 godine čine oko polovinu novih slučajeva polno prenosivih bolesti. U 2022. godini, zabeležen je skok novozaraženih gonorejom u Evropi od skoro 50%, dok je sifilis porastao za 34%. Ovi alarmantni podaci dolaze u trenutku kada su metode zaštite dostupne, ali se nedovoljno koriste.
Jedan od ključnih problema je pad upotrebe kondoma. Istraživanja pokazuju da je udeo tinejdžera koji koriste kondome opao sa oko 70% u 2014. na 60% u 2022. godini. U Srbiji, manje od trećine mladih redovno koristi kondome, a stručnjaci upozoravaju na povratak zaraznih bolesti.
Zašto se mladi ne odlučuju za korišćenje kondoma? Mnogi su uvereni da im se ništa loše neće desiti, često se oslanjajući na reklamirane lekove i pilule koje nude rešenja za probleme. Takođe, seksualna edukacija u školama ne pokriva dovoljno teme o kontracepciji, dok mladi na internetu pronalaze sve, osim pouzdanih informacija.
Dodatni faktor je i percepcija kondoma kao simbola nepoverenja. Mnogi smatraju da korišćenje kondoma implicira nedostatak poverenja prema partneru ili da se radi o planiranju seksualnog odnosa. Sramota pri kupovini kondoma i podsmeh prilikom uzimanja sa različitih mesta dodatno podstiču odbijanje korišćenja zaštite.
Pornografija takođe igra značajnu ulogu u oblikovanju stavova mladih. U filmovima i pesmama, kondomi su često izostavljeni, što doprinosi normalizaciji seksa bez zaštite. Mnogi mladi preuzimaju ovakve obrasce ponašanja bez razmišljanja o posledicama.
Kada se mladi pitaju zašto ne koriste kondome, odgovori su često porazni. Često se čuje da kondom smanjuje užitak, da ne deluje spontano ili da se ne sviđa osećaj. Ove percepcije često stavljaju užitak ispred zdravlja, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Posledice ovog ignorisanja zaštite su ozbiljne. Mnogi se suočavaju sa zakasnelom dijagnostikom, sterilitetom, hroničnim infekcijama i sve učestalijim slučajevima ozbiljnih bolesti. Ova tiha epidemija se odvija u tišini, dok se o problemima ne govori dovoljno.
Najtužnije u celoj priči je što je generacija Z ta koja ima najviše pristupa informacijama u istoriji, ali ih nažalost ignoriše. Ova ravnodušnost prema važnim pitanjima zdravlja može biti znak bunta, ali se postavlja pitanje – protiv čega se zapravo bune?
Kondom možda nije „kul“, ali je svakako bolja opcija od bolesti. Zdravlje bi trebalo da bude prioritet, a edukacija i otvoreni razgovor o seksualnom zdravlju mogu pomoći u smanjenju stigme i podizanju svesti među mladima. Ulaganje u seksualnu edukaciju koja obuhvata i praktične aspekte korišćenja kontracepcije može doprineti smanjenju broja novozaraženih i unapređenju zdravlja mladih.
Na kraju, važno je razumeti da je zdravlje neprocenjivo, a prevencija je uvek najbolja strategija. Nadamo se da će mladi prepoznati značaj zaštite i doneti informisane odluke koje će im pomoći da se zaštite od polno prenosivih bolesti.
