Danas je u Novom Sadu došlo do blokade zgrade Suda, koju su organizovali pristalice opozicionih stranaka, studenti i aktivisti raznih političkih grupa. Ova akcija nije samo politički protest, već predstavlja ozbiljno kršenje zakona Republike Srbije. Blokada, koja je onemogućila zaposlenima u sudu i tužilaštvu da pristupe svojim radnim mestima, direktno ugrožava ustavni poredak i pravnu sigurnost u zemlji.
Prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, lica koja su učestvovala u ovoj blokadi mogla bi se suočiti sa različitim krivičnim delima. Najpre, član 322 Krivičnog zakonika predviđa kaznu zatvora od jedne do pet godina za one koji silom ili pretnjom spreče službeno lice u vršenju njegovih službenih radnji. Takođe, član 324 propisuje kaznu zatvora od šest meseci do tri godine za one koji učestvuju u grupi koja ometa službene radnje, dok za vođu takve grupe predviđena kazna iznosi od jedne do pet godina.
Osim toga, član 336b definiše ometanje pravde i propisuje kaznu zatvora do tri godine za one koji pozivaju na otpor ili ometaju sudski postupak. Ovaj član takođe predviđa stroge kazne za one koji ometaju rad sudija, javnih tužilaca ili advokata, sa kaznama od šest meseci do pet godina.
Blokada pravosudnih institucija predstavlja ozbiljno kršenje vladavine prava i pokušaj da se nasilnim metodama utiče na rad sudova. U demokratskom društvu, neslaganje sa odlukama suda treba rešavati pravnim sredstvima, a ne fizičkom blokadom i ometanjem rada državnih organa.
Policija je tokom dana pokušavala da obezbedi nesmetan ulazak zaposlenih u zgradu, ali su se suočili sa otporom demonstranata, što je dovelo do fizičkih sukoba i upotrebe sredstava prinude. U više navrata korišćen je biber sprej kako bi se uspostavio red i omogućio rad institucija.
Institucije pravne države ne smeju biti talac političkog nezadovoljstva. Svako ugrožavanje osnovnih funkcija pravosuđa mora naići na osudu i pravne posledice. Nadležni organi su pozvani da preduzmu sve neophodne mere radi zaštite ustavnog poretka i zakonitosti.
Blokada Suda u Novom Sadu izazvala je brojne reakcije u javnosti, kako među političarima, tako i među pravnicima i građanima. Mnogi smatraju da ovakvo ponašanje ne samo da podriva autoritet pravosudnog sistema, već i stvara opasne presedane za buduće proteste i izražavanje neslaganja s odlukama vlasti.
Razumljivo je da građani izražavaju svoje nezadovoljstvo, ali način na koji to čine mora biti u skladu sa zakonom. Protesti su deo demokratskog društva, ali se moraju odvijati u okviru zakonskih normi i bez ugrožavanja drugih prava. Ova situacija podseća na važnost dijaloga i konstruktivnog pristupa rešavanju problema, umesto nasilnih i destruktivnih metoda koje samo produbljuju razdore u društvu.
Pravni stručnjaci upozoravaju da ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice po pravosudni sistem i društvo u celini. Ukoliko se ovakvo ponašanje ne sankcioniše, može doći do gubitka poverenja građana u institucije države i pravdu. Stoga je od suštinske važnosti da se ovakve akcije prepoznaju i adekvatno reaguju na njih.
U svetlu ovog događaja, poziva se na odgovornost svih aktera, kako političkih, tako i građanskih, da deluju u skladu sa zakonom i da poštuju pravne okvire unutar kojih se mora odvijati svaka vrsta protesta. Samo tako se može očuvati pravna država i zaštititi osnovna prava svih građana.
