Velikog svetitelja s kraja 10. veka, prepodobnog Atanasija Atonskog, Srpska pravoslavna crkva proslavlja 18. jula. Rođen u Trapezuntu od bogobojažljivih roditelja, Atanasije je kao dete doživeo gubitak i postao siroče. Njegov život se promenio kada ga je jedan vojvoda uzeo pod svoje okrilje, doveo u Carigrad i omogućio mu obrazovanje.
Atanasijeva krotkost i smernost brzo su ga učinili omiljenim među vršnjacima. Tokom dečjih igara, dok su se drugi birali za cara ili vojvodu, on je uvek bio izabran za igumana, što je već tada predskazivalo njegov duhovni put. Nakon završetka školovanja povukao se u pustinju Maleinsku, blizu Svete gore, gde je postao učenik čuvenog Mihaila Maleina.
Želeći još veću duhovnu usamljenost, Atanasije se preselio na Svetu goru. Ipak, mnogi podvižnici su počeli da se okupljaju oko njega, pa je bio primoran da zida svoju lavru. Tokom tog perioda, vizantijski carevi, najpre Nikifor Foka, koji je takođe želeo da se zamonaši, i kasnije Jovan Cimiskije, pružali su mu značajnu pomoć.
Na njegovom putu stajala su mnogobrojna iskušenja, kako od demona, tako i od ljudi. Međutim, Atanasije je hrabro odolevao i pobeđivao zahvaljujući svojoj bezmernoj krotkošću i neprekidnom molitvom Bogu. Pun Božje blagodati, imao je privilegiju da vidi Presvetu Bogorodicu, koja je čudotvorno izvukla vodu iz stene i obećala mu da će zauvek biti Ikonomisa (Igumanija) manastira, što mnogi smatraju jednim od najvećih čuda na Svetoj gori.
Atanasije je svojim radom i molitvom bio predvodnik svojoj bratiji, voleći ih kao duhovni otac i pastir. Njegova smrt bila je iznenadna. Tokom pregleda zida nove crkve sa šestoricom monaha, zid se srušio i zatrpao ih sve. Tako je 980. godine završio svoj ovozemaljski život ovaj veliki svetilnik monaštva.
U poslednje vreme, pažnja vernika usmerena je na časnu glavu jednog od najvećih otaca Crkve, koja je doneta iz manastira Vatopedi u Bukureštu. U narednim danima, vernici će imati priliku da se poklone ovoj mošti zajedno sa moštima zaštitnika rumunske prestonice, Svetog Dimitrija Basarabovskog.
Još jedan značajan svetitelj, poznat po svom rođenju kao nem, postao je jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici. Ovaj svetitelj progovorio je tek kada su ga pričestili, što dodatno naglašava njegovu duhovnu snagu.
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla. Njegova posvećenost i trud u očuvanju monaške tradicije i duhovnosti neprocenjivi su za zajednicu.
U okviru kulturnih dešavanja, večeras će se održati promocija knjige “Dodir” u Narodnoj biblioteci u 19 sati. Ova knjiga, koja se bavi duhovnim i kulturnim pitanjima, očekuje veliki interes među čitateljima i vernicima.
Ove aktivnosti ukazuju na vitalnost i značaj monaške tradicije i duhovnosti u savremenom društvu. Sveti Atanasije Atonski, kao jedan od ključnih svetitelja, ostavlja dubok trag u srcima vernika, podsećajući ih na važnost molitve, krotkosti i duhovne posvećenosti. Njegov život i delo služe kao inspiracija i vodič za sve one koji teže duhovnom napretku i zajedništvu u veri. U svetlu njegovog nasleđa, vernici se okupljaju, obnavljajući svoju duhovnu praksu i učvršćujući svoje veze sa Bogom i zajednicom.
