Istraživanje koje je sprovela Unija poslodavaca Srbije pokazalo je da se čak 85 odsto privrednika protivi povećanju minimalne cene rada u narednoj godini. Ova informacija dolazi usred priprema za pregovore o visini minimalne cene rada, koji bi mogli da počnu polovinom meseca. Predstavnici sindikata, s druge strane, smatraju da bi minimalna cena rada trebala da bude izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom, koja trenutno iznosi oko 37.500 dinara.
Sindikalni lideri, kao što je Zoran Stojiljković iz UGS „Nezavisnost“, naglašavaju da je važno da minimalac prati troškove života. On je takođe kazao da očekuje da će prvi sastanak u vezi sa ovom temom biti održan polovinom avgusta, uz pripremu predloga sindikata. U Savezu samostalnih sindikata Srbije takođe se protive tome da minimalna cena rada padne ispod iznosa minimalne potrošačke korpe.
Duško Vuković, potpredsednik SSSS, ističe da će sindikat insistirati na izjednačavanju minimalne cene rada sa potrošačkom korpom, dok je 15 posto poslodavaca spremno na povećanje, ali uz značajno smanjenje poslovnih troškova. Istraživanje je pokazalo da je stav privrede u velikoj meri promenjen u odnosu na prošlu godinu, kada je 46 odsto anketiranih bilo otvoreno za povećanje minimalca.
Od 1. januara 2021. godine, minimalna cena rada u Srbiji iznosi 30.022 dinara, što je povećanje od 11,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Oko 350.000 radnika u Srbiji prima minimalac, a poslodavci smatraju da bi rešenje ležalo u smanjenju troškova poslovanja, uključujući smanjenje poreza i doprinosa. Ovakav pristup bi omogućio održivi rast zarada u privatnom sektoru bez dodatnog opterećenja za preduzeća.
Unija poslodavaca Srbije sprovela je istraživanje među 133 privredna subjekta, koji zapošljavaju ukupno 16.134 radnika. Takođe, uključena su tri udruženja preduzetnika sa 1.935 poslodavaca i oko 5.800 zaposlenih. Očekuje se da će konačna odluka o ceni rada biti doneta do polovine septembra.
Osim toga, tržište rada u Srbiji pokazuje otpornost, s obzirom na to da su neka zanimanja ostala tražena, a tokom pandemije je 12.000 ljudi našlo zaposlenje. Rad od kuće takođe je doneo promene u radnom vremenu, a sastanci su postali učestaliji.
Iako se čini da nema krize na srpskom tržištu rada, privrednici i dalje izražavaju zabrinutost zbog mogućih povećanja minimalne cene rada u svetlu trenutnih ekonomskih okolnosti. Naime, poslodavci strahuju da bi povećavanje minimalne cene rada moglo dodatno opteretiti njihove poslovne aktivnosti, već i onako pogođene krizom uzrokovanom pandemijom COVID-19.
Razgovori o minimalnoj ceni rada postali su ključna tema među socijalnim partnerima, s obzirom na to da se očekuje da će ekonomska situacija ostati izazovna. U tom kontekstu, važno je da se postigne balans između potreba zaposlenih i mogućnosti poslodavaca. Sindikati će nastaviti da se bore za pravičnu nadoknadu, dok će poslodavci tražiti rešenja koja bi im omogućila da održavaju svoje poslovanje bez značajnih gubitaka.
U svakom slučaju, pre nego što se donesu konačne odluke, važno je da svi učesnici u ovom dijalogu razumeju kompleksnost situacije i da se usmere na pronalaženje održivih rešenja koja će zadovoljiti i zaposlene i poslodavce. Kraj pregovora o minimalnoj ceni rada mogao bi ukazati na buduće pravce ekonomskih politika i socijalnih odnosa u Srbiji.
