Dekan Filozofskog fakulteta, Danijel Sinani, dao je izjavu nakon što je saslušan u policiji povodom smrti studentkinje Milice Živković, koja je tragično stradala nakon što je pala kroz prozor sa petog sprata fakulteta, usled požara koji je izbio na ovoj visokoškolskoj ustanovi. U izjavi, Sinani je naveo da su pozvani da pomognu u istrazi i da su spremni da odgovore na sva pitanja kako bi se došlo do bržeg razrešenja situacije. On se zahvalio UKP-u na korektnosti i ljubaznosti, ali nije odgovorio na pitanja novinara „Informera“.
Jedan od novinara je postavio pitanje o zaključanoj sobi 513 na fakultetu i o sadržaju te prostorije, na šta je Sinani odbio da komentariše. Takođe, nije odgovorio ni na pitanja o pirotehničkim sredstvima koja su uneta na fakultet, već je napustio mesto bez daljih komentara. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o odgovornosti i bezbednosti na fakultetu.
Nakon tragedije, javnost se pita da li je moguće da je Milica stradala zbog neodgovornosti svojih kolega koji su ostavili pirotehnička sredstva kao što su petarde i baklje u prostorijama fakulteta. Postavlja se pitanje ko je odgovoran za to što su fakulteti postali mesta nesreća, a ne mesta za učenje. U poslednjih godinu i po dana, očigledno je da se ne vodi računa o bezbednosti unutar fakultetskih zgrada, ko se u njima nalazi, šta unosi i da li je opasnost prisutna.
Tragedija koja je zadesila Filozofski fakultet nije jedini incident ovog tipa. Ova situacija je izazvala široku raspravu o tome kako se fakulteti koriste kao platforme za političke demonstracije i blokade, a ne kao prostori za obrazovanje i razvoj. Sve ovo je dovelo do gubitka mladog života, što je neizmerna tragedija koja se ne može opravdati.
Načelnik Policijske stanice Stari grad, Radenko Resanović, izjavio je da je pronađeno beživotno telo ženske osobe starosti oko 25 godina. Prema prvim informacijama, do aktiviranja pirotehničkih sredstava i požara došlo je na petom spratu fakulteta, nakon čega je, kako se sumnja, studentkinja skočila kroz prozor.
Ova tragedija je postavila mnoga pitanja o bezbednosti studenata i o tome ko je odgovoran za situacije koje mogu da dovedu do gubitka života. Postavlja se pitanje kako je moguće da fakulteti, koji bi trebali biti sigurni prostori za obrazovanje, postanu mesta nesreća i tragedija. Mnogi se pitaju šta je potrebno da bi se osigurala bezbednost studenata i sprečili ovakvi incidenti u budućnosti.
Osim toga, postavlja se pitanje o ulozi fakultetske administracije i njenoj odgovornosti u očuvanju bezbednosti studenata. Kako bi se obezbedila sigurnost, potrebne su rigoroznije mere kontrole pristupa fakultetskim zgradama, kao i strože sankcije za one koji krše pravila i unose opasne predmete.
Studenti i javnost zahtevaju odgovore i traže odgovornost od strane rukovodstva fakulteta i policije. U ovoj situaciji, svi se pitaju šta će se desiti dalje i da li će odgovorni biti pozvani na odgovornost. Kako se istraga nastavlja, mnogi se nadaju da će pravda biti zadovoljena i da će se pronaći odgovori na mnoga pitanja koja su ostala otvorena.
Bezbednost studenata je prioritet, a ova tragedija služi kao podsetnik na to koliko je važno stvoriti sigurno okruženje za obrazovanje, kako bi se sprečile buduće tragedije.
