Sin Stanimira Brajkovića (74), koji je preminuo u zatvoru Padinska Skela 4. februara 2024. godine, svedočio je na suđenju čuvarima i medicinskom osoblju zatvora. Brajković je preminuo nakon što su ga danima zlostavljali drugi zatvorenici, a njegovo ubistvo izazvalo je veliku pažnju javnosti i medija.
Zoran Brajković, sin preminulog, ispričao je u sudnici da nije znao da je njegov otac u zatvoru zbog neplaćenog prekršaja za bacanje petarde. Živeo je sam u Mladenovcu i nije obaveštavao porodicu o svojim problemima. Zoran je saznao za smrt oca kada ga je komšinica obavestila o telegramu koji je bio zakačen na vratima. Saznavši da je otac preminuo, odmah je otišao u policiju da sazna razloge privođenja, ali nije dobio informacije.
Nakon nekoliko dana, Zoran je otišao u zatvor kako bi preuzeo očeve stvari. Tamo je saznao od jednog od zaposlenih, koji se predstavio kao Bukvić, da je njegov otac preminuo „prirodnom smrću“. Zoran je međutim primetio povrede na telu oca i nije mogao da dobije objašnjenja od sudske medicine. Istakao je da su svi optuženi za nesavestan rad u službi odgovorni za smrt njegovog oca, kao i da bi trebalo ispitati i tadašnjeg upravnika zatvora.
Na suđenju su svedočili i drugi zaposleni iz zatvora. Dragiša Janković, koji je radio kao komandir, ispričao je da je 24. januara 2024. godine obavešten da se Brajković povredio, ali je zatvorenik tvrdio da je povredu zadobio udarcem o štok vrata. Janković je obavestio vođu smene Slađana Kovačevića, koji je više puta pokušavao da sazna šta se desilo, ali je Brajković negirao maltretiranje. Iako je kasnije primetio povrede, Janković tvrdi da je Brajković delovao razumno i svestan.
Zamenik načelnika službe za obezbeđenje, Dejan Aleksovski, takođe je svedočio, naglašavajući da nije znao da je Brajković maltretiran. Preminuo je nekoliko dana kasnije, a informacije o povredama su se pojavile tek nakon što je došla policija. Medicinska sestra Ivana Lazić, koja je radila prvi dan u zatvoru, rekla je da je Brajković imao niži krvni pritisak, ali nije mogla da se seti detalja o njegovom stanju.
Zoran Brajković je u sudu istakao da su svi zaposleni u zatvoru propustili da reaguju na vreme i da je njihova nesavesnost dovela do smrti njegovog oca. Po njegovom mišljenju, odgovornost ne leži samo na pojedincima, već i na sistemu koji ne obezbeđuje zaštitu zatvorenika.
Ova tragedija otvorila je pitanje sigurnosti u zatvorima, kao i odgovornosti osoblja za zaštitu zatvorenika. U društvu se postavlja pitanje kako je moguće da se ovakvi incidenti događaju i šta se može učiniti kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti. Zoran Brajković je izrazio želju da se istraže sve okolnosti pod kojima je njegov otac preminuo, kako bi se obezbedila pravda i sprečilo da se slične situacije ponove.
Očekuje se da će suđenje nastaviti da se odvija, a javnost sa pažnjom prati postupak kako bi se osiguralo da odgovorni budu kažnjeni. Ovaj slučaj je još jedan u nizu koji ukazuje na potrebnu reformu zatvorskog sistema i jačanje nadzora nad zatvorenicima, kako bi se obezbedila njihova sigurnost i ljudska prava. U međuvremenu, Zoran Brajković se nada da će istina izaći na videlo i da će pravda biti zadovoljena.
