Ovaj smrtonosni, lako prenosivi virus bez vakcine, poznat kao Marburg virus, ponovo se pojavio i širi se u Africi. Stručnjaci upozoravaju da nije nemoguće da se zaraza proširi i na Evropu i druge kontinente. Marburg virus, koji je srodnik ebole, prvi put je otkriven pre više od pola veka, i to istovremeno u Nemačkoj i tadašnjoj Jugoslaviji.
Virus se prenosi sa afričkih voćnih slepih miševa na ljude, a to je slično prenosu koronavirusa. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je Marburg jedan od 30 patogena koji može izazvati sledeću pandemiju u svetu. U razgovoru za medije, pedijatar Saša Milićević je istakao da virus nije nepoznat Srbiji. Naime, 1967. godine, virus je otkriven u Marburgu, kao i u Frankfurtu, gde je preminulo nekoliko ljudi. U Beogradu je tada otkriven virus zbog uvoza majmuna iz Ugande koji su korišćeni na institutu Torlak. Nažalost, ti majmuni su bili zaraženi Marburg virusom, a zarazili su se i jedan kolega i njegova supruga, koji su preživeli, ali su se pitali šta bi se desilo da su virus preneli dalje.
Milićević je naglasio da bi, kao i sa drugim virusima, i sa ovim virusom trebalo biti oprezan, posebno zbog mogućnosti prenošenja. On je istakao da se kontrolišu putnici koji dolaze iz područja gde se virus širi, čime se minimalizuje mogućnost zaraze u Srbiji. Stručnjaci upozoravaju da su deca posebno ugrožena, jer virus može da se prenese i sa zaražene majke tokom dojenja.
Kontrola putnika iz zaraženih područja je stroga, a Milićević je dodao da je šansa za prenos virusa vrlo mala. Ipak, virus se može preneti direktnim kontaktom, kontaminiranom odećom ili posteljinom. Osobe koje imaju oštećenja na koži ili su u kontaktu sa telesnim tečnostima zaraženih mogu biti izložene riziku. Izvor zaraze su afrički voćni slepi miševi, koji se nalaze u pećinama i rudnicima, a prenose virus na majmune i druge životinje.
Stopa smrtnosti kod zaraženih Marburg virusom može biti i do 90%, a vakcina za ovaj virus još uvek ne postoji, iako se na njenom razvoju radi već godinama. Milićević je objasnio da ne postoji specifična terapija, ali se sprovode mere koje uključuju zamenu krvi, primenu preparata za zaustavljanje krvarenja i nadoknadu tečnosti. Takođe, izolacija zaraženih je od ključnog značaja za sprečavanje širenja bolesti.
Virus izaziva hemoragijske promene u organizmu, čime se dodatno otežava lečenje. U trenutnoj situaciji, najvažnije je ostati informisan i preduzeti preventivne mere kako bi se smanjila mogućnost zaraze. Na aerodromima i granicama, nadzorne službe rade na identifikaciji potencijalno zaraženih pojedinaca kako bi se osigurala sigurnost javnosti.
U Srbiji, zahvaljujući proaktivnim merama zdravstvenih vlasti, rizik od širenja Marburg virusa se smanjuje. Ipak, Milićević upozorava da je potrebna opreznost jer se virus može preneti i na životinje, što dodatno komplikuje situaciju. Zbog toga je ključno održavati visok nivo svesti o ovom virusu i nastaviti sa edukacijom javnosti o rizicima i merama zaštite.
Marburg virus ostaje velika pretnja, posebno u svetlu globalizacije i povećanog kretanja ljudi. Zdravstvene vlasti širom sveta moraju ostati na oprezu i raditi zajedno kako bi se sprečilo širenje ovog opasnog virusa i zaštitila javnost.
