Iako su poslednjih godina zime u Beogradu bile blage i bez snega, istorija prestonice pamti mnogo surovije zimske uslove. Od apsolutnog rekorda iz 1893. godine, kada je temperatura pala na -26,2 stepena, do nevjerojatnih snežnih nanosa koji su Beograd držali u blokadi mesecima, klimatski podaci govore o ekstremnim uslovima na ušću Save u Dunav.
Meteorološka merenja u Beogradu počela su 1888. godine, a najhladnija zima zabeležena je 1890/1891. godine, kada se sneg zadržao čak 90 dana. Međutim, najniža temperatura ikada izmerena u Beogradu dogodila se 10. januara 1893. godine na Vračaru, dok rekord za celu Srbiju drži Karajukića Bunari sa -39,5 stepeni iz 1985. godine.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), najniže temperature u Beogradu su:
– 10. januar 1893. -26,2 stepena
– 11. februar 1929. -25,5 stepeni
– 25. januar 1963. -25,1 stepen
– 24. januar 1942. -24,8 stepeni
– 11. februar 1954. -24,7 stepeni
U novijoj istoriji, najhladniji dani su takođe zabeleženi, s tim da je apsolutni minimum iz 1985. godine, kada je na aerodromu u Surčinu izmereno -24,4 stepena. Neki od najhladnijih dana u novijoj istoriji su:
– 13. januar 1985. -21 stepen
– 31. januar 1987. -19,8 stepeni
– 9. februar 2012. -14,9 stepeni
– 8. januar 2017. -14,6 stepeni
– 10. januar 2009. -13,2 stepeni
Ledeni dani, kada temperatura tokom celog dana ne pređe 0 stepeni, zabeleženi su u velikom broju tokom zime 1890/91. godine. Meteorolog Ivan Ristić ističe da je 2012. godina bila posebno ekstremna, ne samo zbog niskih temperatura, već i zbog dužine trajanja hladnog talasa i snežnih padavina. U februaru te godine proglašena je vanredna situacija zbog leda na rekama Savi i Dunavu.
Ristić objašnjava da je Beograd danas topliji u proseku za oko 2 stepena nego pre nekoliko decenija, što je rezultat urbanog toplotnog ostrva. Ovaj fenomen doprinosi tome da ekstremni minusi postanu sve ređi, a sneg se teže zadržava na tlu.
Jedna od najspecifičnijih zima u poslednjih pedeset godina dogodila se u februaru 2012, kada je zabeleženo -14,9 stepeni, a prosečna mesečna temperatura iznosila je -3 stepena, što je bilo znatno ispod proseka. Tokom tog meseca zabeleženo je 21 uzastopnih ledenih dana, a maksimalna visina snega dostigla je 53 cm. Hladan vazduh iz Sibira, koji je bio stacioniran iznad centralne Evrope, doveo je do blokirajućeg efekta koji je održavao hladnoću i donio velike količine snega.
Visina snega često je predstavljala veći problem od samog mraza. Tokom zime 1984/1985, Beograd je bio zatrpan snegom, dok je 2012. godine snežna masa bila toliko teška da je izazvala padove krovova i drveća.
U svetlu ovih podataka, meteorolozi upozoravaju da bi povratak starih klimatskih uslova mogao značiti ponovni rast ekstremnih zima, ali sa višim temperaturama nego što su bile nekada. Srpska prestonica, kao i mnogi drugi gradovi širom sveta, suočava se sa promenama klime koje će oblikovati buduće zimske uslove. U tom kontekstu, važno je pratiti meteorološke trendove i prilagoditi se novim realnostima koje donosi globalno zagrevanje.
