Dok Si Đinping pozicionira Kinu kao ravnopravnu silu koja polaže puno pravo na ostrvo Tajvan, Pentagon i CIA ubrzano analiziraju moguće scenarije za 2027. godinu. Od gubitka tehnološke prevlasti do ekonomskog kraha nezamislivih razmera, istražujemo da li je planeta zaista na ivici Trećeg svetskog rata.
Pitanje Tajvana više nije samo regionalni spor na dalekom istoku, već centralna tačka koja može gurnuti čitavu planetu u Treći svetski rat. Bliski savetnici američkog predsednika Donalda Trampa izrazili su ozbiljnu zabrinutost da bi Kina mogla dobiti „vetar u leđa“ za invaziju na Tajvan u narednih pet godina, posebno nakon nedavne posete američkog lidera Pekingu. Dok se diplomatske poruke šalju u rukavicama, obaveštajni podaci i vojni pokreti sugerišu da se u tišini priprema scenario koji bi svetsku ekonomiju bacio na kolena.
Tokom poslednjeg samita, kineski predsednik Si Đinping je, prema izvorima iz Bele kuće, poslao jasnu i jezivu poruku pozicionirajući Kinu ne više kao silu u usponu, već kao apsolutno ravnopravnog rivala Sjedinjenim Državama. Poruka je bila kratka i direktna: „Mi smo ravnopravna sila. I Tajvan je moj“. Ova promena u retorici signalizira da Peking više ne planira da čeka decenijama na „mirno ujedinjenje“, već aktivno razmatra sve opcije.
Američka Nacionalna odbrambena strategija za 2026. godinu već klasifikuje Kinu kao „jedinu pretnju koja diktira tempo“ (pacing threat), fokusirajući se na odvraćanje od kineskog napada kao na prioritet broj jedan. Ipak, stručnjaci upozoravaju da Amerika trenutno nije ekonomski spremna za ovakav sukob, jer ne može sama da obezbedi dovoljne količine čipova bez oslanjanja na spoljne dobavljače.
Američke obaveštajne službe, uključujući direktora CIA Vilijama Bernsa, identifikovale su 2027. godinu kao ključni rok koji je Si Đinping postavio svojoj vojsci da bude spremna za invaziju. Ovaj vremenski okvir poklapa se sa stogodišnjicom osnivanja Narodnooslobodilačke armije Kine, a cilj je jasan: modernizacija vojske do nivoa koji može poraziti bilo koju intervenciju treće strane.
Kineska vojska ne sedi skrštenih ruku. Vežbe poput „Joint Sword-2024B“ i „Strait Thunder-2025A“ simulirale su potpunu blokadu ostrva, uvežbavajući udare na ključnu infrastrukturu, energetska postrojenja i luke. Peking razvija čitavu lepezu opcija za prisilno ujedinjenje, od masovnih amfibijskih desanta do snažnih raketnih udara koji bi uništili tajvansku odbranu u prvim satima sukoba.
Razlog zbog kojeg je Tajvan toliko bitan nije samo ideološki. Ostrvo je srce svetske proizvodnje poluprovodnika. Kompanija TSMC proizvodi više od 60% svetskih čipova i preko 90% najnaprednijih procesora koji pokreću sve – od vaših pametnih telefona do najsloženijih sistema veštačke inteligencije. Ekonomski stručnjaci procenjuju da bi rat oko Tajvana koštao globalnu ekonomiju neverovatnih 10 biliona dolara, što je oko 10% svetskog BDP-a. To je udarac koji bi bio višestruko gori od pandemije COVID-19 ili globalne finansijske krize iz 2008. godine. Bez ovih čipova, fabrike automobila, računara i vojne opreme širom sveta bi jednostavno prestale sa radom.
Analitički centar CSIS sproveo je desetine simulacija invazije na Tajvan kako bi utvrdio ishod potencijalnog sukoba. Rezultati su zastrašujući. U većini scenarija, koalicija predvođena SAD uspeva da odbrani ostrvo, ali po cenu desetina potopljenih brodova, stotina uništenih aviona i desetina hiljada mrtvih vojnika. Kineska mornarica bi u ovim scenarijima bila potpuno uništena, dok bi tajvanska ekonomija bila ostavljena u ruševinama, bez struje i osnovnih usluga. Poseban problem predstavlja „blokada“ – scenario gde Kina ne napada direktno, već okružuje ostrvo i sprečava svaki dovoz hrane i energenata, što bi Tajvan moglo naterati na kapitulaciju bez ispaljenog metka.
Iako alarmi zvone, postoje i glasovi razuma. Bivši direktor CIA Robert Gejts smatra da su šanse za invaziju u narednih par godina male. Gejts tvrdi da Kina ne želi da uništi fabrike čipova koje zapravo planira da preuzme, a ističe i da kineski generali nemaju borbeno iskustvo još od sukoba sa Vijetnamom 1979. godine. S druge strane, tajvanski predsednik Laj Čing-te poručuje da o budućnosti Tajvana mogu odlučivati samo njegovih 23 miliona građana i da se ostrvo neće žrtvovati zarad interesa stranih sila. Svet se nalazi na iglama, dok planeta sa zebnjom posmatra svaki pokret brodova u Tajvanskom moreuzu, svesna da bi jedan pogrešan potez mogao značiti početak kraja sveta kakvog poznajemo.
