Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Prepodobnu Makrinu, značajnu svetiteljku koja je ostavila dubok trag u crkvenoj tradiciji. Ona je bila najstarija sestra Svetog Vasilija Velikog i Svetog Grigorija Niskog. U mladosti, Makrina je bila obručena nekome mladiću plemenitog porekla. Međutim, kada je njen obručnik umro, odlučila je da se nikada ne uda, izjavivši: „Nije pravo da devojka, obručena jednom vereniku, ide za drugoga; po zakonu prirodnom treba da bude jedno supruženstvo kao što je jedno rođenje i jedna smrt.“ Ove reči oslikavaju njen dubok osećaj za vernost i posvećenost.
Makrina je smatrala da njen obručnik nije mrtav, već da je živ u Bogu, opravdavajući svoju odluku verom u vaskrsenje. Govorila je: „Greh je i sramota, da supruga ne sačuva vernosti, kada joj suprug ode u neku daleku stranu.“ Ove rečenice pokazuju njen snažan moralni kompas i duboku posvećenost duhovnom životu.
Nakon smrti obručnika, Makrina je zajedno sa svojom majkom Emilijom primila monaštvo u jednom devičanskom manastiru, gde su se podvizavale zajedno sa drugim monahinjama. U manastiru su se posvetile radu svojih ruku, moleći se i razmišljajući o Bogu. Vremenom, njena majka je preminula, a zatim je i brat Vasilije umro. Ove tragedije nisu je slomile, već su je još više približile Bogu.
Devet meseci nakon smrti njenog brata Vasilija, njegov drugi brat Grigorije došao je da obiđe Makrinu, ali je pronašao svoju sestru na samrtnoj postelji. Pred samu smrt, Makrina je uputila molitvu Gospodu: „Ti, Gospode, upokojavaš telesa naša snom smrti na neko vreme, pa ćeš ih opet probuditi poslednjom trubom. Prosti mene i daj mi da kad se duša svuče od telesne odeće, predstane Tebi neporočna i bez greha i da bude kao tamjan pred Tobom.“ Ova molitva pokazuje njen dubok odnos sa Bogom i veru u život posle smrti.
Nakon ovog duhovnog trenutka, Makrina je napravila znak krsta na čelu, naočima, licu i srcu, a zatim je izdahnula. Preminula je u Gospodu 379. godine. Njena smrt nije bila samo fizička, već je predstavljala i duhovno uzdizanje ka Bogu.
Iako je imala samo 20 godina, Makrina je uživala poštovanje i u manastiru i u gradu zbog svoje velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti. Njene vrline su je učinile uzorom mnogim ljudima koji su je poznavali. Rođena je od bogatih i znamenitih roditelja u starom Rimu, gde je stekla svetsko znanje tog vremena, sa posebnim fokusom na medicinu.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, svaki od 12 apostola ima svoj dan, ali Pavlovdan ima poseban značaj jer se tada slavi zajedničko sećanje na sve apostole. Ovaj dan se obeležava u znak zahvalnosti za njihovo svedočanstvo i trud u širenju hrišćanstva.
U vreme progona hrišćana, apostoli su se suočavali sa velikim mučenjima. Svi su bili ubijeni, a među njima i sveštenici i saradnici Atinogenovi, kao i sam Atinogen. Iako su prošli kroz teške patnje, njihova vera je ostala nepokolebljiva, a mnogi su doživeli čuda kroz Božju milost.
Obeležavanje Prepodobne Makrine i sećanje na sve apostole ukazuje na važnost očuvanja vere i tradicije unutar srpske pravoslavne zajednice. Ova sećanja inspiriraju verne da slede put svetaca, tražeći duhovno ispunjenje i bliskost sa Bogom.
