Studenti u Novom Sadu, zajedno sa neformalnom grupom „Slobodan univerzitet“ i raznim građanskim grupama, organizovali su protest kako bi obeležili šest meseci od tragičnog događaja koji se desio 1. novembra 2024. godine, kada je na železničkoj stanici u ovom gradu došlo do pada nadstrešnice. Ova nesreća odnela je živote 16 osoba, dok je jedna osoba teško povređena. Protest je započeo okupljanjem na železničkoj stanici u 11.52, gde su okupljeni odali poštu žrtvama tragedije.
Tokom protestne šetnje, učesnici su krenuli Bulevarom oslobođenja ka Mostu slobode, blokirajući tako centralnu saobraćajnicu grada. Organizatori su istakli da se okupljaju ne samo u znak solidarnosti sa svim ljudima koji žive i rade u uslovima nepravde i nesigurnosti, već i da bi izrazili sećanje na one koji su stradali u ovoj tragediji.
Na protestu su se okupili i građani koji su se organizovali u „zborove“ na različitim mestima u gradu, kako bi se zajedno uputili ka železničkoj stanici. Među učesnicima je bila i grupa ljudi koja je peške doputovala iz Pomoravlja, dodatno naglašavajući ozbiljnost situacije i njihovu podršku žrtvama nesreće.
Nakon tragedije, Više tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv 13 osoba, ali je sud vratio predmet tužilaštvu na dopunu istrage. U pritvoru se nalazi devet osoba, dok tri osobe, među kojima je i bivša v.d. generalne direktorke „Infrastrukture železnice Srbije“, Jelena Tanasković, imaju kućni pritvor. Bivši ministar građevinarstva, Goran Vesić, brani se sa slobode, pošto je sud usvojio žalbu njegovog branioca.
Optužnica obuhvata troje ljudi koji su direktno odgovorni za nesreću. U pitanju su S. K, menadžerka za razvoj investicija AD „Infrastruktura železnica Srbije“, predsednik Komisije za tehnički pregled Železničke stanice u Novom Sadu M. S. i članica te Komisije B. K. Pored toga, Tužilaštvo za organizovani kriminal uključeno je u istragu kako bi se ispitali finansijski tokovi vezani za ovaj slučaj.
Tragedija na železničkoj stanici imala je široke posledice. Nakon incidenta, tadašnji ministar građevinarstva, Goran Vesić, podneo je ostavku 5. novembra 2024. godine. Dve nedelje kasnije, ostavke su podneli i Jelena Tanasković, v.d. direktorka „Infrastrukture železnice Srbije“, kao i ministar unutrašnje i spoljne trgovine, Tomislav Momirović. Ove ostavke svedoče o ozbiljnosti situacije i potrebom za odgovornošću nakon tragedije.
Protesti koje su organizovali studenti i građani ne samo da su podsetili na žrtve nesreće, već su i istakli širu sliku o stanju društva. Okupljeni su zahtevali bolju sigurnost i odgovornost u radu institucija, naročito onih koje se bave infrastrukturom. Mnogi su izrazili zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i odgovornosti u radu javnih preduzeća.
Ovaj događaj takođe ukazuje na to koliko je važno da se glas građana čuje i da se problemi društva ne zaborave. S obzirom na to da se slične tragedije događaju širom sveta, protesti u Novom Sadu postavljaju pitanje o bezbednosti i odgovornosti vlasti da zaštite svoje građane.
U vreme kada se obeležavaju ovakvi događaji, važno je podsetiti se na značaj solidarnosti, pravde i odgovornosti. Protesti predstavljaju način za izražavanje nezadovoljstva i poziv na akciju, kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti. U ovom kontekstu, okupljanje studenata i građana u Novom Sadu je još jedan korak ka postizanju pravde za žrtve i ka izgradnji sigurnijeg društva za sve.
