Vojislav Šešelj, lider Srpske radikalne stranke (SRS), nedavno je izneo niz kritika na račun Jeline Kleut, koja je, kako je naveo, nepoznata široj javnosti. On je istakao da je ona ćerka Marije Kleut, bivše dekanke Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, Marija Kleut je bila profesor koji nije imao značajnu reputaciju sve do trenutka kada je, zahvaljujući svojim vezama u političkim krugovima, postavljena na mesto dekana.
Šešelj je ukazao na to da je Marija Kleut, nakon što je postala dekanka, sklopila dogovor sa Dinkom Gruhonjićem o formiranju posebnog odseka za žurnalistiku na Filozofskom fakultetu. Prema njegovim rečima, Dinko Gruhonjić je zaposlen bez ikakvih naučnih dela, a Marija Kleut je istovremeno zaposlila i svoju ćerku Jelenу. On je naveo da su oboje dobili plate koje su gotovo dvostruko veće od onih koje primaju ostali profesori na fakultetu.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada se očekuje reizbor Dinka Gruhonjića na poziciju redovnog profesora. Šešelj je izrazio sumnju u Gruhonjićeve kvalifikacije i istakao da ni on nema uslove da postane redovni profesor. Ove izjave su izazvale brojne reakcije u akademskim krugovima, a mnogi se pitaju koliko je ovakva praksa uobičajena na univerzitetima u Srbiji.
Akademska zajednica u Srbiji često se suočava sa pitanjima o nepotizmu i favoritizmu, prema rečima nekih profesora koji su želeli da ostanu anonimni. „Ovo što se dešava na Filozofskom fakultetu nije izolovan slučaj. Nažalost, mnoge institucije pate od sličnih problema“, rekao je jedan profesor. On je dodao da je važno da se sistemski reše ovakvi problemi kako bi se osigurao kvalitet obrazovanja i istraživanja.
U međuvremenu, Šešelj je naglasio potrebu za reformom obrazovnog sistema kako bi se povratila reputacija visokog obrazovanja u Srbiji. „Kvalitet obrazovanja ne može se graditi na osnovu ličnih veza i političkih interesa“, poručio je Šešelj.
S obzirom na ovu situaciju, postavlja se pitanje kako će se akademska zajednica suočiti sa ovim izazovima u budućnosti. Mnogi se nadaju da će se pokrenuti dijalog o ovim pitanjima i da će se stvoriti uslovi za transparentnije i pravednije procese zapošljavanja i napredovanja u akademskoj zajednici.
Dok se čini da će tema nepotizma i favoritizma ostati u fokusu javnosti, važno je da se obezbede mehanizmi koji će omogućiti objektivno ocenjivanje i vrednovanje profesora i istraživača. Samo na taj način može se stvoriti zdravija akademska klima koja će doprineti razvoju nauke i obrazovanja u Srbiji.
Osim toga, pitanje o plaćama profesora takođe je aktuelno. Mnogi se pitaju da li je pravedno da neki profesori zarađuju znatno više od drugih, posebno kada su u pitanju zaposleni koji nemaju adekvatne kvalifikacije ili naučne radove. „Takva praksa stvara nezadovoljstvo među kolegama i može uticati na kvalitet rada i istraživanja“, rekla je jedna profesorica.
U zaključku, situacija na Filozofskom fakultetu otvara važna pitanja o integritetu i kvalitetu obrazovanja u Srbiji. Potrebno je da se svi akteri uključe u raspravu o ovim pitanjima kako bi se osigurao bolji sistem koji će doprineti razvoju akademske zajednice i društva u celini. Vreme je da se učvrste temelji obrazovanja, a ne da se grade na ličnim interesima i političkim vezama.
