Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), nedavno je izneo kontroverznu izjavu o planovima zapadnih moćnika tokom devedesetih godina prošlog veka, otkrivajući da su imali nameru da uhapse tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića slično kao što su to pokušali sa predsednikom Venecuele Nikolasa Madurom. Ove tvrdnje iznete su tokom njegovog gostovanja na Informer televiziji u emisiji „Paralela“, koju vodi Andrea Veskov.
Šešelj je naglasio da su te namere zapadnih sila bile veoma ozbiljne i da su one, prema njegovim rečima, imale plan da Miloševića otmu. On se prisetio događaja iz 2003. godine kada su engleski specijalci stigli u Beograd, raspoređeni u vilama na Dedinju. Njihov zadatak bio je da uhapse Jovicu Stanišića i Šešelja, dok su planirali da ubiju Legiju i Franka Simatovića Frenkija, poznate ličnosti iz tog perioda.
U svojoj naraciji, Šešelj je opisao kako je reagovao na te pretnje. „Ja sam oko kuće postavio bavče sa benzinom, ispred kapije sedam-osam kola, spreman ako dođu da me vode, da sve to zapalim. Bilo je mnogo mojih ljudi, bili smo i naoružani,“ rekao je Šešelj, naglašavajući da je bio odlučan da sam ode u Hag kada to bude želeo. Kako je objasnio, Jovica Stanišić i Frenki Simatović su uhapšeni nakon atentata na premijera Zorana Đinđića, a obojica su pristali da idu u Hag, što je za Šešelja bio izvor razočaranja.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući političke tenzije i međunarodne odnose. Šešelj, koji je već dugo vremena kontroverzna figura na srpskoj političkoj sceni, nastavlja da izaziva podeljene reakcije javnosti svojim stavovima i izjavama. Njegova percepcija zapadnih moćnika kao pretnje nacionalnom suverenitetu i integritetu Srbije je dobro poznata, a sada je dodatno pojačana njegovim ličnim iskustvima iz devedesetih.
Tokom razgovora, Šešelj se dotakao i drugih tema, uključujući trenutne globalne političke trendove i moguće sličnosti sa prošlim događajima. Njegove tvrdnje o zapadnim planovima za hapšenje Miloševića mogu se shvatiti kao deo šireg narativa koji se često koristi da bi se opravdali nacionalistički stavovi i otpor prema stranim uticajima u Srbiji.
Šešeljov dugogodišnji politički angažman obeležen je brojnim kontroverzama, uključujući i optužbe za ratne zločine koje su ga dovele pred Haški tribunal. Nakon povratka iz Haga, nastavio je da igra aktivnu ulogu u srpskoj politici, što ga čini jednom od ključnih figura u oblikovanju nacionalnog diskursa. Njegove izjave često izazivaju podeljena mišljenja, kako unutar političkih krugova, tako i među širim javnostima.
Dok se Srbija suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim izazovima, Šešeljovi komentari i dalje podstiču rasprave o identitetu, suverenitetu i ulozi Srbije na međunarodnoj sceni. Njegov narativ o zapadnim moćnicima, koji želi da prikaže kao preteče neprijateljske akcije, može se smatrati strategijom za mobilizaciju podrške među njegovim pristalicama, dok istovremeno izaziva kritike i sumnje među opozicijom i liberalnijim krugovima.
U kontekstu sve većih pritisaka na Srbiju, uključujući i pitanja poput Kosova i odnosa sa Evropskom unijom, Šešeljove reči mogu biti viđene kao deo šireg pokušaja da se održi nacionalni duh i otpor prema spoljnom uticaju. Njegove tvrdnje o prošlim događajima, kao što su pokušaji hapšenja Miloševića, postavljaju pitanje koliko istorija i sećanje oblikuju savremenu srpsku politiku i društvo.
