Poljska je nedavno uvela pojačane granične kontrole, čime se pridružila ostalim zemljama Evropske unije koje su preduzele slične mere, postavši tako 12. članica EU koja je odlučila na ovaj korak. Ove mere, koje se zvanično objašnjavaju potrebom za povećanjem bezbednosti i zaustavljanjem priliva ilegalnih migranata, izazivaju zabrinutost među građanima i institucijama EU zbog mogućih dugoročnih posledica na slobodu kretanja unutar zajednice.
Šengenski sporazum, koji je ključni stub evropske politike slobode kretanja ljudi i robe, doveden je u pitanje zbog ponovnog uvođenja privremenih kontrola na unutrašnjim granicama. Iako član 25. Šengenskog kodeksa dozvoljava ovakve mere u slučaju ozbiljne pretnje javnom redu, mnoge zemlje produžavaju ove kontrole, što traje godinama. Analitičari upozoravaju da produžene kontrole ne donose očekivane rezultate u borbi protiv ilegalnih migracija, dok bi jačanje policijske saradnje sa susednim državama moglo doneti bolje efekte.
Marko Todorović iz Centra za evropske politike ističe da bi se u budućnosti trebalo više fokusirati na jačanje saradnje između policija država članica i na jačanje spoljne granice EU. Statistike ukazuju na to da kontroli prelaza često nedostaje effektivnost, a da su potrebne alternativne strategije za rešavanje migracionih problema koji muče Evropu već godinama.
Ograničenja se iznova produžavaju
Ograničenja koja se ponovo uvode dovode do usporavanja protoka ljudi i robe, što povećava logističke i ekonomske troškove, a najviše pogađa građane. Direktor Instituta za evropske studije, Slobodan Zečević, naglašava da ovakve mere predstavljaju regresiju u odnosu na raniju slobodu kretanja unutar EU. Kontrole na granicama često uključuju zaustavljanje vozila i proveru putnih isprava, što dodatno otežava svakodnevni život građanima.
Rešenje ETIAS?
Evropska unija trenutno vidi potencijalno rešenje u digitalizaciji i modernizaciji sistema granične kontrole. Uvođenje novog Entry/Exit sistema, kao i ETIAS za zemlje koje nisu članice EU, planirano je za 2026. godinu. Ovi sistemi bi trebalo da olakšaju i unaprede kontrolu na spoljnim granicama, čime bi se smanjila potreba za unutrašnjim merama pojedinačnih zemalja.
Todorović veruje da bi uvođenje ovih sistema moglo značiti postepeno vraćanje slobode kretanja, dok bi samo najzabrinutije zemlje, poput Francuske, mogle nastaviti sa produžavanjem kontrola zbog stalnog straha od terorizma. Zečević dodaje da je važno da se EU pozabavi ovim pitanjem i pronađe rešenja na nivou Unije, garantujući građanima da migranti neće ugroziti pravo na slobodu kretanja unutar EU.
Ukoliko se postigne bolja zaštita spoljašnjih granica Evrope, Šengen bi mogao ponovo da oživi, posebno ako Pakt o azilu i migracijama stupi na snagu od leta naredne godine. Poznavoci prilika smatraju da je potrebno uspostaviti efikasniji sistem koji će omogućiti građanima EU da putuju bez prepreka, dok se istovremeno osigurava da migranti ne ugrožavaju sigurnost članica Unije.
U svetlu svih ovih izazova, jasno je da će se pitanje granica i slobode kretanja unutar EU i dalje nalaziti na agendi evropskih lidera, a mere koje se preduzimaju sada će oblikovati budućnost saradnje unutar zajednice. Građani i institucije EU očekuju hitne i efikasne odgovore na rastuće probleme u vezi sa migracijama i bezbednošću.
