Italijanska senatorka i predsednica Odbora za spoljne poslove i odbranu u Senatu, Stefanija Kraksi, izjavila je u intervjuu za portal Kosovo onlajn da je zabrinutost Srba na Kosovu povodom Zakona o strancima realna i da se ne radi o tehničkom, već o političkom pitanju. Prema njenim rečima, ograničenja pristupa institucijama predstavljaju rizik od „tihog raseljavanja“, zbog čega je neophodno pronaći trajno rešenje zasnovano na poštovanju osnovnih prava svih građana.
Senatorka je naglasila da nijedna administrativna norma ne sme da se koristi kao sredstvo diskriminacije prema određenoj zajednici. U njenom viđenju, situacija raseljavanja i rast tenzija moraju se sprečiti, a zaštita prava manjina mora biti prioritet. „Zabrinutost Srba na Kosovu je realna i mora se rešavati bez dvosmislenosti“, izjavila je Kraksi, ističući da ograničenja u pristupu osnovnim uslugama stvara plodno tlo za dalju destabilizaciju.
U vezi sa pitanjem kako sprečiti „administrativni progon“ Srba na Kosovu, Kraksi je naglasila potrebu za drugačijim pristupom. Ona veruje da je potrebno ulagati napore u izgradnju dijaloga i izbegavanje sukoba. „Narodi ovog regiona, već opterećeni decenijama bola, ne zaslužuju trajnu konfliktu situaciju“, navela je.
Govoreći o apelima patrijarha Porfirija za zaštitu Srba od raseljavanja, Kraksi je ukazala na istorijske i geografske veze Italije sa Balkanskim regionom. „Balkan je prostor susreta kontinenata, kultura i interesa, ali nažalost i žarište nestabilnosti“, rekla je. Italija smatra Zapadni Balkan strateškim prioritetom, a podržava evropske integracije regiona uz naglasak na zaštitu manjina i dijalog između Beograda i Prištine.
Takođe, Kraksi se osvrnula na prisustvo italijanskih vojnika u KFOR-u, naglašavajući da ta misija predstavlja stub stabilnosti. U svetlu mogućeg smanjenja broja američkih vojnika u NATO misijama, ona je istakla da bezbednost na Balkanu zahteva direktno angažovanje i da se ne može delegirati.
Kada je reč o 27. godišnjici od početka NATO bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, Kraksi je izrazila sećanje na taj bolni period, naglašavajući da je 1999. godina označila završnicu jednog teškog procesa koji je obeležio živote miliona ljudi. „Ne može se ignorisati složenost okolnosti koje su navele NATO na intervenciju, ali prošlost ne sme biti izgovor za sadašnjost“, dodala je.
U kontekstu nedavne trilateralne vojne saradnje između Prištine, Zagreba i Tirane, Kraksi je naglasila da je važno izbegavati ideološka tumačenja. Razumljiva je zabrinutost Beograda, ali saradnja među državama ne mora nužno biti pretnja ako ostane transparentna i usmerena na odbrambene ciljeve. „Bezbednost na Balkanu ne gradi se protiv nekoga, već unutar zajedničkog multilateralnog okvira“, zaključila je.
Ova izjava senatorke Kraksi odražava trenutne tenzije i izazove sa kojima se suočava Balkan, kao i važnost međunarodne saradnje i dijaloga za rešavanje pitanja koja se tiču prava manjina i stabilnosti regiona. U ovom kontekstu, Italija se pozicionira kao aktivni učesnik u podršci stabilnosti i bezbednosti na Balkanu, naglašavajući značaj zajedničkog pristupa i dijaloga u rešavanju teških istorijskih i političkih pitanja.
