Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je oštru osudu zbog zlonamernog označavanja srpskog kulturnog nasleđa kao albanskog na Google mapama, posebno kada je reč o crkvama i manastirima. Ova informacija pojavila se u saopštenju Ministarstva kulture, koje je naglasilo važnost zaštite srpskog kulturnog nasleđa, koje ima univerzalni značaj.
Selaković je u pismu upućenom generalnoj direktorki UNESKO, Odri Azule, istakao da je njegova obaveza da skrene pažnju na tešku opasnost koja preti kulturnoj baštini srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Ove svetinje, koje datiraju još od srednjeg veka, predstavljaju mesta počivanja srpskih kraljeva i svetaca, kao i žive hramove Srpske pravoslavne crkve.
Među najvažnijim objektima su Pećka Patrijaršija, Bogorodica Ljeviška, Gračanica i mnogi drugi hramovi koji čine srž duhovnosti srpskog naroda. Ova kulturna baština je ključna za razumevanje istorije i identiteta Srbije. Ministarstvo je ukazalo na to da se srpski narod već dve decenije suočava sa opasnostima koje prete njihovom kulturnom nasleđu, koje je već uvršteno na listu svetske baštine u opasnosti.
U saopštenju se ističe da označavanje srpskih svetinja kao albanskih deluje kao manje drastičan problem, ali da u stvarnosti predstavlja ozbiljnu pretnju. Istorija srpskog naroda je obeležena napadima na kulturno nasleđe, koji su često prethodili težim sukobima. Ministarstvo kulture upozorava na opasnost kulturocida, koji ne samo da uništava kulturu jednog naroda, već i preti postojanju tog naroda.
Ministarstvo je objasnilo kako se kulturocid odvija kroz nekoliko faza. Prva faza obuhvata fizičko uništenje kulturnih objekata i zabranu kulture, što može biti uvod u genocid. U drugoj fazi dolazi do falsifikovanja istorije i brisanja kulture, dok treća faza uključuje prisvajanje kulturnog nasleđa od strane onih koji su ga uništili. Ovakvo postupanje predstavlja savršen zločin, jer se brišu tragovi žrtve i kulturocid postaje nevidljiv.
Dalje se naglašava da se na prvi pogled može činiti da je uništavanje kulture na Kosovu i Metohiji doseglo svoj vrhunac, ali da srpski narod ima iskustva koja ukazuju na to da otimanje kulturnog nasleđa nije kraj, već početak novog ciklusa nasilja. Ova situacija podseća na strašna iskustva iz Drugog svetskog rata, kada je srpski narod pretrpeo velike gubitke.
Ministarstvo kulture je stoga odlučno u nameri da se obrati međunarodnoj zajednici i organizacijama kako bi zaštitilo kulturno nasleđe od univerzalnog značaja, kao i identitet i osnovna ljudska prava. Ova zaštita je ključna za očuvanje mira i razvoja čovečanstva.
U svetlu ovih događaja, važno je da se međunarodna zajednica uključi u zaštitu srpskog kulturnog nasleđa i da se jasno osudi svako zlonamerno delovanje koje ima za cilj da uništi ili preuzme deo srpske istorije i identiteta. Očuvanje kulturne baštine nije samo pitanje nacionalnog identiteta, već i pitanje ljudskih prava i osnovnih sloboda koje treba da budu zaštićene za sve narode.
U zaključku, situacija na Kosovu i Metohiji zahteva hitnu pažnju i delovanje međunarodne zajednice. Očuvanje srpskog kulturnog nasleđa nije samo dužnost srpskog naroda, već i odgovornost celog čovečanstva da zaštiti bogatstvo koje pripada svima. Ova borba za očuvanje identiteta i kulture mora biti prioritet kako bi se sprečili novi ciklusi nasilja i uništenja.
