Ministar kulture Nikola Selaković položio je jutros cveće na mestu nekadašnje Narodne biblioteke Srbije (NBS), koja je uništena u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, na početku Drugog svetskog rata. Ova obljetnica se svake godine obeležava kako bi se podsetilo na pokušaj uništenja srpske kulture. Selaković je naglasio da je NBS bila jedna od 627 zgrada koje su bile planski gađane tokom bombardovanja.
U svom obraćanju, ministar je istakao da uništenje biblioteke predstavlja čin kulturocida i uvod u velika stradanja srpskog naroda na okupiranim teritorijama, uključujući i područje Nezavisne Države Hrvatske. On je rekao da je tadašnja nacistička Nemačka verovala da će fizičkim uništenjem dokaza o srpskom postojanju, dugom više od jednog milenijuma, uspeti da zaboravi srpsku istoriju. Međutim, okupljanje na ovom mestu svake godine potvrđuje da to nije uspelo.
Selaković je najavio da će, u saradnji sa NBS, biti pokrenute aktivnosti na obnovi zgrade biblioteke na Kosančićevom vencu, gde se danas nalaze ostaci nekadašnjeg objekta. Planirano je da obnova uključuje izradu projektno-tehničke dokumentacije, izvođenje radova i samu obnovu. Ministar je naglasio da obnova ovog zdanja predstavlja ispit nacionalne i kulturne zrelosti, ukazujući na to da ako ni posle 85 godina nismo u stanju da započnemo obnovu, doprinosimo ciljevima agresora iz 1941. godine.
Prema njegovim rečima, obnovljena zgrada će postati jedno od sedišta biblioteke, a planira se i izgradnja memorijalnog centra posvećenog stradanju kulturne baštine. Paralelno sa tim biće pokrenute aktivnosti na izgradnji novog depoa za potrebe bibliotečkog fonda.
Na ovom obeležavanju bio je prisutan i v. d. upravnika NBS, Jasmina Ninkov, koja je naglasila da je 6. april 1941. najtužniji dan u istoriji NBS, ali i srpske kulture u celini. Ninkov je podsetila na razmere katastrofe – uništeno je više od 500.000 knjiga, oko 1.400 srednjovekovnih rukopisa, kao i lične biblioteke značajnih ličnosti poput Vuka Karadžića i Đure Daničića. Svi katalozi su izgoreli, što je dodatno otežalo obnovu fonda.
Ona je podsetila da restitucija fonda traje od 1941. godine i da je jedan od najvažnijih zadataka biblioteke. Danas NBS raspolaže sa više od 7,2 miliona bibliotečkih jedinica. Ninkov je izrazila optimizam da će povratak biblioteke na Kosančićev venac dati dodatnu simboliku ovogodišnjem obeležavanju godišnjice.
Obnova Narodne biblioteke Srbije nije samo pitanje infrastrukture, već i simboličkog vraćanja kulture i identiteta. Ova institucija, koja je pre bombardovanja bila centar srpske kulture i znanja, predstavlja ključni deo kolektivnog pamćenja naroda. Obnova biblioteke predstavlja i obnovu veze između prošlosti i budućnosti, jer se kroz knjige i znanje čuva identitet naroda.
Na taj način, ministar Selaković i Ninkov ukazuju na važnost očuvanja kulturne baštine i obeležavanje tragičnih događaja iz prošlosti. U tom smislu, obnova NBS može se posmatrati kao simbol otpora protiv zaborava i kao podsećanje na vrednosti koje je potrebno čuvati i prenositi na buduće generacije.
Kako se približava godišnjica, sve više se postavlja pitanje o tome kako će se obnova realizovati i koji će biti konačni rezultati. Održavanje kulture i sećanja na prošlost jeste ključno za očuvanje identiteta jednog naroda. Selaković je naglasio da je važno da se ovakvi projekti realizuju ne samo iz poštovanja prema prošlosti, već i kao ulaganje u budućnost, kako bi se obezbedilo da kultura i znanje budu dostupni i budućim generacijama, čime se osnažuje društvo u celini.
