Dva pozorišna lika zauvek će imati lice istog glumca: Radovana Trećeg i kralja Ibija, i posle pola veka, publika će „videti“ kao Zorana Radmilovića (1933-1985). Danas, na 40. godišnjicu od njegove smrti, Atelje 212 i zaječarsko pozorište, koje nosi njegovo ime, s posebnim pijetetom obeležavaju njegovu ostavštinu.
Zoran Radmilović bio je neprevaziđeni majstor improvizacije, koji je igrao u više od stotinu predstava, ostavljajući dubok trag u pozorišnoj umetnosti. Njegova bliska saradnja sa Miri Banjac, koja je igrala njegovu „gospodin Banjac“ u „Radovanu“, stvorila je legendarni duo. Mira Banjac ističe da je Zoranova harizma bila jedinstvena, a njegova sposobnost da improvizuje na sceni bila je rezultat dubokog umetničkog izraza koji nije imao svaki glumac.
Sećanje na „Radovana Trećeg“ budi posebne uspomene kod publike. Ova predstava je bila izuzetno popularna, a Radmilović je u njoj igrao ključnu ulogu. Njegova sposobnost da poveže glumce i stvori jedinstveni ansambl bila je neprocenjiva. Ostali glumci su se osećali kao podrška, a Zoran je bio „tegljač“ predstave.
Danas, kolektiv zaječarskog teatra planira da položi cveće na njegov spomenik, a uveče će biti prikazan „Prokleta avlija“, gde je Radmilović igrao lik upravnika zatvora. Direktor Ateljea 212 i NP Timočke krajine takođe će odati počast polaganjem cveća na njegov grob.
Mira Banjac se prisetila vremena kada je Zoran bio aktivan, naglašavajući da takvo pozorište više ne postoji. On je bio duboko vezan za pozorište, posebno Atelje, i njegovo prisustvo na sceni je bilo neponovljivo. Njegova uloga u „Kralju Ibiju“ ostavila je snažan utisak, a predstava je postala fenomen, nastupajući u prestižnim gradovima poput Pariza i Njujorka.
Radmilović je svoju filmsku karijeru započeo 1962. godine, a mnogi se sećaju njegovih briljantnih uloga u filmovima kao što su „Maratonci trče počasni krug“ i „Šećerna vodica“. Na televiziji, serije poput „Ceo život za godinu dana“ i „Priča iz radionice“ i dalje uživaju popularnost.
Poslednje izvođenje „Radovana Trećeg“ bilo je 9. juna 1985. godine, kada je Zoran, uprkos bolovima, izveo predstavu do kraja. Samo tri dana kasnije, preminuo je u bolnici u 52. godini života. Njegovo ime i dalje živi u Zaječaru, gde su mu posvećene ulice, pozorište i festival koji dodeljuje nagradu za glumačku bravuru.
Zoran Radmilović ostavio je neizbrisiv trag u srpskom pozorištu. Njegova umetnost, posvećenost i jedinstvena ličnost nastaviće da inspirišu generacije glumaca i publike. Čak i četiri decenije posle njegove smrti, sećanje na njega ostaje snažno i prisutno, a njegova pesma „Bolnica“ svedoči o njegovoj dubokoj emotivnosti i umeću.
U svetu pozorišta, gde se često zaboravljaju legende, Zoran Radmilović ostaje ne samo kao veliki umetnik, već i kao simbol onoga što pozorište može biti – mesto gde se umetnost susreće sa životom, i gde se uspomene na velike glumce nikada ne gube. Njegova sposobnost da dodirne srca publike učinila ga je neizostavnim delom srpske kulturne baštine.
