Filip Grbić, filozof i književnik, izneo je ozbiljne optužbe na račun profesora i dekana univerziteta, tvrdeći da su oni saučesnici u politizaciji obrazovnog sistema. Njegove reči dolaze u trenutku kada Beograd potresa tragedija koja se dogodila na Filozofskom fakultetu, a koja je otvorila pitanja o ulozi studenata u političkim obračunima.
U televizijskoj emisiji, nekoliko sati pre nego što je stupila na snagu izborna tišina pred lokalne izbore, Grbić je analizirao studentski bunt u Srbiji. Postavio je pitanje da li je ovaj pokret autentičan izraz mladih ili je to politički orijentisana akcija. On je takođe ukazao na to kako je došlo do preokreta od zahteva za sistemskim promenama do izlaska na izbore i traženja vanrednih parlamentarnih izbora. Grbić se osvrnuo i na nedostatak jasno definisane strategije i identiteta tzv. studentske liste, kao i na ulogu medija i društvene elite u produbljivanju podela unutar društva.
„Protestna energija počivala je na mobilizaciji emocija, a ne na argumentima“, izjavio je Grbić, naglašavajući da je studentska lista ostala bez jasnog identiteta. On je kritikovao opozicione i medijske krugove, koji su, prema njegovim rečima, doprineli mistifikaciji i političkom uzletu ovog pokreta. „Uspeli su da naprave podelu u društvu bez presedana. U svom svesnom životu ne pamtim da je emocionalni rascep među ljudima bio ovako dubok“, izjavio je Grbić.
Govoreći o političkoj ulozi fakulteta, Grbić je istakao da se uništava univerzitetska autonomija. Prema njegovim rečima, na Filozofskom fakultetu postoje učionice koje funkcionišu kao izborni štabovi studentske liste. „Gde to ima u svetu? Dajte mi još jedan primer u svetu da je univerzitet postao politički činilac“, upitao je Grbić, ističući da autonomija univerziteta ne znači prebacivanje fakulteta u političku arenu.
Grbić je takođe ukazao na to da iza protesta ne stoji potlačen sloj društva, već privilegovana klasa. „Moja teza je da protesti više nisu način političke borbe potlačenog dela društva. Naprotiv, to je kulturna praksa privilegovanog sloja“, rekao je on, naglašavajući da se radi o aktivističkom obrascu.
U ovom kontekstu, sve su glasnije kritike na račun profesora i uprave fakulteta, koji su, prema oceni mnogih, dozvolili da se obrazovne institucije pretvore u prostore za političko delovanje. Grbić smatra da ovakva atmosfera nosi ozbiljne posledice po obrazovni sistem i društvo u celini.
Pitanje uloge univerziteta u savremenom društvu postaje sve aktuelnije, posebno u svetlu nedavnih događaja. Grbić ukazuje na potrebu za jasno definisanom granicom između obrazovanja i politike, kao i na važnost očuvanja autonomije univerziteta. On smatra da je neophodno preispitati kako se obrazovne institucije koriste u političke svrhe i ko snosi odgovornost za to.
S obzirom na sve veće podela unutar društva i politizaciju univerziteta, Grbić poziva na dijalog i razmatranje uloge obrazovanja u oblikovanju budućnosti Srbije. Njegove tvrdnje i kritike otvaraju prostor za širu diskusiju o stanju u obrazovnom sistemu i njegovoj povezanosti sa političkim dešavanjima u zemlji.
U svetlu ovih dešavanja, Grbićev apel na zajedničko razumevanje i dijalog može poslužiti kao osnova za dalji razvoj studentskog pokreta i obrazovnog sistema u Srbiji. U vremenu kada su društvene podela i političke tenzije na vrhuncu, važno je osigurati da obrazovanje ostane prostor za razmenu ideja i kritičko mišljenje, a ne arena za političke sukobe.
