Roditelji se sve više oslanjaju na tehnologiju kako bi osigurali bezbednost svoje dece, posebno u digitalnom svetu. Sa početkom školske godine, mnogi roditelji, posebno onih koji imaju đake prvake, osećaju strah za bezbednost svoje dece, kako na putu do škole, tako i u online okruženju. U tom smislu, rešenje za mnoge predstavlja instalacija aplikacija za praćenje i korišćenje pametnih satova koji omogućavaju roditeljima da u svakom trenutku znaju gde se njihovo dete nalazi. Međutim, postavlja se pitanje da li ovakve metode nadzora zaista pružaju sigurnost ili samo stvaraju privid sigurnosti, te gde se tačno nalazi granica između roditeljske brige i špijuniranja.
U savremenom svetu, deca sve ranije počinju da koriste mobilne uređaje, što čini bezbednost jednog od ključnih pitanja. Mnogi roditelji odlučuju da koriste aplikacije koje im omogućavaju da kontrolišu i ograničavaju sadržaj kojem njihova deca imaju pristup, ali i da prate njihovu lokaciju. U tom kontekstu, stručnjaci naglašavaju važnost otvorenog razgovora između roditelja i dece, umesto isključivo oslanjanje na tehnologiju.
Katarina Jonev, edukator o bezbednosti dece na internetu, ističe da je pre nego što se odluče na instalaciju aplikacija, važno da deca znaju broj jednog od roditelja napamet. Ona naglašava da u slučaju gubitka telefona ili pametnog sata, to može biti ključno za komunikaciju i bezbednost deteta. Takođe, preporučuje da se pre korišćenja aplikacija za roditeljsku kontrolu, roditelji moraju posvetiti objašnjavanju osnovnih pravila bezbednosti svojoj deci.
Među najpoznatijim aplikacijama za roditeljsku kontrolu je Google Family Link, koja omogućava roditeljima da prate lokaciju svog deteta i kontrolišu pristup raznim sadržajima. Jonev napominje da je važno da roditelji obaveštavaju decu zašto se te aplikacije instaliraju, kako bi im olakšali razumevanje i prihvatanje ovih alata.
U strahu od opasnosti koje prete deci na internetu, mnogi roditelji odlučuju da svoj deci kupe pametne telefone, dok stručnjaci savetuju da bi pametni satovi mogli biti bolja opcija. Ovi uređaji omogućavaju osnovnu komunikaciju i praćenje lokacije, a istovremeno smanjuju izloženost dece potencijalno opasnim sadržajima na društvenim mrežama.
Ipak, Jonev upozorava da nijedna aplikacija nije savršena i da razgovor između roditelja i dece ostaje ključan. „Nijedna aplikacija neće obrisati suze vašem detetu ako je žrtva digitalnog nasilja. To može biti samo pomoćno sredstvo“, navodi ona.
Pitanje koje se često postavlja jeste šta se dešava kada deca shvate da ih roditelji „špijuniraju“. Kontrola putem aplikacija može lako preći u špijuniranje, što može narušiti odnos poverenja između roditelja i dece. Psihološkinja Marica Živković smatra da je važnije da deca otvoreno dele informacije sa roditeljima umesto da se oslanjaju na nadzor. „Ako roditelj sazna informacije špijuniranjem, to samo stvara distancu i nepoverenje“, naglašava ona.
Živković takođe ističe da roditelji ne moraju znati sve o životu svoje dece, već je važnije da razumeju ključne aspekte koji utiču na njihovu dobrobit. „Samo praćenje aplikacijom nikada ne može prikazati kontekst situacije“, napominje ona.
Na kraju, Živković naglašava da deca, posebno u uzrastu đaka prvaka, nisu dovoljno emocionalno i socijalno spremna da se sama snalaze u svetu bez prisustva odraslih. „Pametni sat ili telefon nisu rešenje. Dete tog uzrasta treba da ima odraslu osobu od poverenja koja će ga pratiti“, zaključuje ona.
U svetlu svih ovih informacija, roditeljima se savetuje da budu oprezni i da izgrade odnos poverenja sa svojom decom, a ne da se oslanjaju isključivo na tehnologiju kao rešenje za sve izazove savremenog sveta.
