Amerikanka Ketrin Hogl (38), čije je dvoje dece – Sara (3) i Džekob (2) – nestalo pre više od decenije, optužena je za ubistvo. Porota je proglasila krivom Ketrin iz Klaksburga u Merilendu u vezi sa smrću Sare i Džekoba, saopštilo je tužilaštvo okruga Montgomeri u ponedeljak, 4. avgusta. Vlasti su saopštile ranije da je Ketrin bila poslednja osoba koja je videla mališane žive, pre nego što su nestali u septembru 2014. godine. Sestra i brat nikada nisu pronađeni.
Ketrin je Troju Tarneru, svom tadašnjem partneru i ocu Sare i Džejkoba, rekla da je decu odvela u vrtić. Međutim, kada je Tarner otišao po decu, nije ih zatekao tamo, a Ketrin je odbila da kaže gde se nalaze. Tarner je započeo potragu za decom i čak je napravio stranicu na Fejsbuku posvećenu njihovom pronalasku. „Moj posao je da pronađem svoju decu i vratim ih kući,“ rekao je ranije Tarner.
Ketrin, koja godinama ima problema sa psihičkim poremećajem, prvobitno je optužena za ubistvo, ali su te optužbe odbačene nakon što je sudija rekao da nije sposobna da prisustvuje suđenju. Tokom poslednjih nekoliko godina, provela je vreme u psihijatrijskoj klinici, a prošlog meseca je puštena kući, nakon čega je uhapšena.
Ketrinina priča je tragična i kompleksna, a nestanak dvoje dece je izazvao veliku pažnju javnosti. Istražitelji su se suočili sa brojnim preprekama tokom istrage. Tokom godina, bilo je nekoliko teorija o tome šta se moglo dogoditi, ali nijedna od njih nije dovela do konkretnih saznanja o sudbini dece. Ketrin je često bila predmet medijskih izveštaja, a njen slučaj je postao simbol ne samo tragedije, već i nejasnoće koja okružuje mnoge nestanke dece.
U međuvremenu, Ketrinina porodica i prijatelji su se trudili da razumeju njeno ponašanje i kako su došli do situacije u kojoj su se našli. Mnogi su svedočili o njenim borbama sa mentalnim zdravljem, što je dodatno zakomplikovalo situaciju. Ketrin je tokom godina prolazila kroz različite terapije i lečenja, ali su njeni problemi ostali prisutni, a njena sposobnost da se brine o deci je postala sve upitnija.
U trenutku kada su deca nestala, Tarner je bio očajan. Njegova potraga za decom postala je opsesija, ali je na kraju naišao na zid tišine. Ketrinina nevoljnost da pruži informacije samo je povećala sumnju u njeno ponašanje. Sa svakim danom koji je prolazio, nada da će deca biti pronađena je opadala.
Porota koja je donela presudu Ketrin Hogl suočila se sa teškim zadatkom. Dokazi su bili složeni, a emotivna težina slučaja gotovo nepodnošljiva. Njihova odluka da je proglase krivom za ubistvo nije bila samo pravna, već i moralna. U ovom slučaju, pravda nije bila samo pitanje zakona, već i pitanje ljudske empatije prema dvoje izgubljene dece.
Slučaj Ketrin Hogl postavlja važna pitanja o mentalnom zdravlju, roditeljstvu i sistemu pravde. Kako društvo može bolje da se brine o onima koji se bore sa mentalnim poremećajem? Koje mere treba preduzeti da bi se sprečili slični incidenti u budućnosti? Ketrinina priča je upozorenje za sve nas, podsećajući nas na to koliko je važno pružiti podršku onima kojima je potrebna.
Dok se pravda pokušava ostvariti, bol porodice i prijatelja ostaje. Slučaj Ketrin Hogl nije samo priča o zločinu, već i priča o gubitku, boli i potrazi za odgovorima. Bez obzira na ishod, sećanje na Saru i Džekoba će zauvek ostati u srcima onih koji su ih voleli.
