Više javno tužilaštvo u Beogradu je danas objavilo saopštenje u kojem je naglašeno da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) nema hijerarhijska ovlašćenja da izdaje naloge bilo kojem višem javnom tužilaštvu. Ova informacija dolazi u kontekstu povratka spisa predmeta protiv Vladana A., koji je osumnjičen za ranjavanje M.B. iz pištolja 22. oktobra, a zatim i za izazivanje požara koji se proširio na druge šatore ispred Doma narodne skupštine.
VJT je istaklo da će nastaviti istragu u ovom predmetu i preduzeti sve potrebne radnje. Nakon okončanja istrage, biće podignuta optužnica u skladu sa prikupljenim dokazima, ali bez prejudiciranja konačne pravne kvalifikacije krivičnog dela. Tužilaštvo je podsetilo da ni Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i terorizma, niti bilo koji drugi propis ne daju JTOK ovlašćenje da naređuje višim ili osnovnim javnim tužilaštvima.
Obe institucije, VJT i JTOK, postupaju pred istim sudom, Višim sudom u Beogradu, ali se JTOK bavi predmetima organizovanog kriminala, dok VJT postupa pred ostalim odeljenjima tog suda. Iz ovog razloga, VJT se zapitao zašto je JTOK izdao saopštenje koje implicira da može naložiti radnje VJT-u.
VJT u Beogradu je istaklo da je jedno od najefikasnijih tužilaštava u Srbiji, poznato po podizanju optužnica u zakonom propisanim rokovima. Takođe, 27. oktobra 2025. godine, VJT je dostavilo JTOK predmet protiv Vladana A. na ocenu, kako bi se utvrdilo da li njegovo delovanje može imati obeležja krivičnog dela terorizma ili nekog drugog krivičnog dela iz nadležnosti JTOK. Ova procena je imala za cilj da se sagledaju sve okolnosti izvršenja krivičnog dela.
Incident se desio u centru Beograda, ispred Doma Narodne skupštine, u prepodnevnim satima, kada je korišćeno vatreno oružje, povređeno jedno lice i izazvan požar koji je gašen duže vreme, što je dovelo u opasnost živote više ljudi i imovinu. Iz izjava jednog od oštećenih, M.R., proizilazi da je u trenutku incidenta čuo povike u pravcu vlasti, što dodatno naglašava ozbiljnost situacije.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost odnosa između različitih tužilaštava i izazove u radu pravosudnog sistema u Srbiji. U takvim slučajevima, jasno razumevanje nadležnosti i procedura je ključno za efikasno sprovođenje pravde. VJT je naglasilo svoju posvećenost nastavku istrage i obezbeđivanju pravne odgovornosti, dok će JTOK, kao specijalizovano tužilaštvo, ocenjivati da li su ispunjeni uslovi za dalje postupanje u skladu sa zakonodavstvom o organizovanom kriminalu.
U svetlu ovih događaja, važno je da javnost bude informisana o toku istrage i potencijalnim pravnim posledicama. U tom smislu, transparentnost i odgovornost su ključni za očuvanje poverenja građana u pravosudni sistem. Takođe, pitanje o tome kako se različita tužilaštva usklađuju i međusobno sarađuju može imati značajan uticaj na efikasnost u rešavanju složenih kriminalnih slučajeva.
U zaključku, slučaj Vladana A. nije samo pitanje pojedinačne odgovornosti, već i prilika za pravosudni sistem da pokaže svoju sposobnost da se nosi sa ozbiljnim izazovima i očuva pravdu u društvu. Saradnja između različitih tužilaštava, uz jasno razumevanje njihovih ovlašćenja, ključna je za buduće uspehe u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma u Srbiji.
