Viktor je rođen u automobilu tokom puta ka bolnici u Podgorici, a njegova majka, Sanja Karadžić Lalić, opisuje ovu situaciju kao izuzetno intenzivnu i nezaboravnu. Sanja kaže da je Viktor već na rođenju pokazao snagu, što je osvojilo simpatije svih prisutnih.
Sanja je otkrila da je vodenjak pukao u sedam ujutru, a njen suprug Mićo i ona su imali dogovor da ne obaveštavaju njihovog starijeg sina o situaciji kako ne bi brinuo. Mićo je otišao na posao, a kada je sin otišao u školu, vratio se kući. Tokom kontrakcija, Sanja je ostala pribrana, čak se istuširala, našminkala i pili su kafu, uživajući u iščekivanju dolaska njihovog drugog deteta. Kada su kontrakcije postale učestalije, odlučili su da krenu ka Kliničkom centru u Podgorici.
Sanja je naglasila da ranije nije želela da ide u bolnicu jer je imala traumatično iskustvo pri rođenju prvog sina. Ipak, ovog puta se osećala opušteno i pripremljeno, zahvaljujući tehnikama disanja koje je naučila. Tokom vožnje, koja je trajala oko šest kilometara od Zlatice do bolnice, Sanja je opisala izazove s kojima su se suočavali, poput „ležećih policajaca“, kišnog vremena i gužve u Podgorici.
Kada su stigli do mosta Milenijum, Sanja je osetila da beba počinje da se rađa. U tom trenutku, Mićo je skrenuo prema američkoj ambasadi, jer su bili blizu. Dok su bili u pokretu, Sanja je osetila kako beba izlazi, a uskoro je i glava bebe bila napolju. Desnom rukom je pridržavala bebu, dok se levom pridržavala za sedište. Mićo se parkirao čim je imao priliku, a Sanja je izašla iz automobila držeći svog novorođenog sina.
Nakon što su se parkirali, Sanja je rekla da su bebu umotali u peškir koji se nalazio u koferu na zadnjem sedištu. Dok su prolazili jednosmernom ulicom ka Kliničkom centru, naišli su na gužvu i vozači su negodovali, ali je Mićo uspeo da objasni situaciju. Kada su konačno stigli do ulaza u instituciju, Sanja je iznela Viktora u naručju, dok je pupčanik visio između njih. Popela se uz stepenice do ambulante, gde su ih dočekali medicinska sestra i tehničar, koji su im brzo pritekli u pomoć.
Kada su stigli na ginekologiju, medicinsko osoblje je odmah odvelo Sanju u porođajnu salu kako bi razdvojili bebu od majke. Tokom prolaska pored drugih pacijenata, čuli su gromoglasan aplauz, što je dodatno doprinelo osećaju da je sve proteklo u najboljem redu. Viktor je rođen u 11.50 sati, na putu od kuće do porodilišta, u automobilu svojih roditelja, a Sanja je istakla da je to bio predivan događaj koji će zauvek pamtiti.
Ova priča o rođenju Viktora u automobilu na putu ka bolnici oslikava ne samo snagu i odlučnost majke, već i podršku porodice u trenucima kada je najpotrebnija. Sanja i Mićo su pokazali kako se uz pravilan pristup, pripremu i smirenost može prevazići i najizazovnije situacije. Njihova iskustva služe kao inspiracija mnogim budućim roditeljima, naglašavajući važnost komunikacije, međusobne podrške i pozitivnog stava u trenucima koji mogu biti stresni. Kroz ovu priču, Viktor je već na samom početku svog života postao simbol hrabrosti i ljubavi, dok su njegovi roditelji pokazali da se i u najnepredvidivijim okolnostima može doći do srećnog kraja.
