U Vašingtonu će se iduće nedelje, tačnije 4. februara, održati sastanak predstavnika oko 20 zemalja, uključujući i članice G7, sa ciljem razgovora o strateškom savezu u vezi sa kritičnim mineralima. Ovaj samit se smatra važnim korakom ka unapređenju transatlantskih odnosa koji su narušeni tokom protekle godine, pre svega zbog tenzija sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Ovaj događaj će okupiti ministre iz SAD, Evropske unije, Velike Britanije, Japana, Australije i Novog Zelanda, a teme razgovora će se fokusirati na smanjenje zavisnosti od Kine u domenu snabdevanja ključnim mineralima.
Kritični minerali, kao što su litijum, kobalt i retki zemni metali, postali su ključni za moderne tehnologije, uključujući proizvodnju električnih vozila, pametnih telefona i obnovljivih izvora energije. Kineska dominacija u proizvodnji ovih minerala predstavlja značajan izazov za zemlje koje žele da diversifikuju svoje lance snabdevanja i smanje rizik povezan sa političkim i ekonomskim tenzijama.
Jedan od glavnih ciljeva sastanka u Vašingtonu biće uspostavljanje čvrstih osnova za buduće saveze koji će omogućiti zemljama da se udruže u borbi protiv monopola Kine na tržištu kritičnih minerala. Očekuje se da će učesnici razmatrati i mogućnosti za jačanje saradnje u drugim sektorima, poput čelične industrije, kako bi se dodatno smanjila zavisnost od Kine.
Australija, jedna od vodećih zemalja u proizvodnji minerala, najavila je uspostavljanje strateške rezervi minerala u vrednosti od 1,2 milijarde australijskih dolara. Ova odluka dolazi kao odgovor na zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdevanju, posebno nakon što je Kina ograničila izvoz retkih zemnih metala u aprilu prošle godine kao reakciju na Trampove tarife. Ova strateška rezerva će omogućiti Australiji da se osigura od potencijalnih kriza i da poveća svoju ulogu u globalnom lancu snabdevanja kritičnim mineralima.
Pored ekonomske dimenzije, ovaj sastanak takođe nosi i političku težinu, s obzirom na to da se odvija u trenutku kada su transatlantski odnosi pod pritiskom. Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici nastoje da obnove i ojačaju veze koje su oslabile tokom Trampove administracije, a saradnja na polju kritičnih minerala može biti prvi korak ka izgradnji novog poverenja.
Analitičari ističu da bi ovaj samit mogao otvoriti vrata za dalju saradnju između zemalja u oblasti tehnologije i inovacija, kao i za razvoj zajedničkih strategija u borbi protiv klimatskih promena. U svetlu globalnih izazova, saradnja na polju kritičnih minerala može biti ključna za budući ekonomski rast i stabilnost.
Kritični minerali se često nazivaju „minerali budućnosti“ zbog svoje ključne uloge u tranziciji ka održivijim izvorima energije. S obzirom na to da svet sve više prelazi na električne automobile i obnovljive izvore energije, potražnja za ovim mineralima će nastaviti da raste. Zbog toga je važno da države razviju strategije za diversifikaciju svojih izvora snabdevanja i smanjenje rizika povezanih sa prekomernom zavisnošću od jedne zemlje, poput Kine.
Sa obzirom na sve veće globalne tenzije i konkurenciju u oblasti tehnologije, ovaj samit u Vašingtonu može biti presudan trenutak za oblikovanje budućnosti međunarodnih odnosa i globalne ekonomije. Učesnici će imati priliku da razmene mišljenja, razviju zajedničke strategije i postave temelje za buduću saradnju koja će doprineti stabilnosti i sigurnosti snabdevanja kritičnim mineralima. Očekuje se da će rezultati ovog sastanka imati dugoročne posledice na globalnoj sceni i oblikovati buduće politike u ovoj oblasti.
