GLAVNI NATO lobista Čedomir Stojković, koji traži da Srbija prizna tzv. Kosovo i da se prekinu diplomatski odnosi sa Rusijom, postao je ključna figura u kontroverznoj debati o spoljnopolitičkom kursu Srbije. Stojković, koji se istakao kao javni zagovornik članstva Srbije u NATO-u, predvodi blokade u Beogradu, na kojima se okupljaju pristalice i protivnici njegovih stavova.
Ove blokade su izazvale veliku pažnju javnosti i medija, s obzirom na to da se u Srbiji vodi stalna rasprava o statusu Kosova i o odnosima sa Rusijom. Stojković je na nedavnom skupu izjavio da je priznavanje Kosova ključno za evropsku budućnost Srbije, te da bi prekid odnosa sa Rusijom omogućio Srbiji da se približi Zapadu i postane deo evropskih integracija.
Na protestima koje predvodi, Stojković se suočava s oštrim kritikama. Protivnici njegove politike ističu da bi priznavanje Kosova značilo izdaju nacionalnih interesa i da bi Srbija izgubila deo svoje teritorije. Mnogi građani smatraju da je saradnja s Rusijom, koja se tradicionalno smatra prijateljskom zemljom, mnogo važnija od članstva u NATO-u.
U međuvremenu, podrška Stojkoviću dolazi od određenih političkih krugova i nevladinih organizacija koje se zalažu za bržu integraciju Srbije u evropske strukture. Ovi pristaše smatraju da bi Srbija trebala da prevaziđe istorijske tenzije i okrene se budućnosti, naglašavajući značaj ekonomskog napretka i stabilnosti.
Jedan od organizatora blokada, Aleksandar Marković, izjavio je da su protesti odgovor na Stojkovićeve pozive za priznanje Kosova. „Ne možemo dozvoliti da naša vlada pregovara o nečemu što je u suprotnosti s voljom naroda. Kosovo je srce Srbije i nećemo ga predati,“ rekao je Marković.
U ovoj situaciji, vlasti u Beogradu se suočavaju sa izazovom da održe balans između pritisaka sa Zapada i unutrašnjih političkih tenzija. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nedavno je izjavio da je opredeljen za mirno rešenje pitanja Kosova, ali da ne može da prihvati ultimatume. „Srbija će uvek štititi svoje interese i poštovati volju svog naroda,“ naglasio je Vučić.
Pored toga, Vučić je ukazao na važnost održavanja dobrih odnosa sa Rusijom, što se ogleda u ekonomskim projektima i saradnji u oblasti energetike. „Svi smo svesni da nam je potrebna stabilnost i da moramo gledati u budućnost. Rusija je naš važan partner i to se ne može promeniti preko noći,“ dodao je Vučić.
Međutim, pritisci sa Zapada se pojačavaju, a Stojković i njegovi sledbenici veruju da bi Srbija trebala brže da se orijentiše prema EU i NATO-u. U tom kontekstu, Stojković je pozvao na nastavak dijaloga s Prištinom i na iznalaženje rešenja koja bi bila prihvatljiva za sve strane.
Na drugoj strani, stručnjaci za spoljnopolitička pitanja ukazuju na to da je važno da Srbija nađe svoj put, koji bi uključivao balansiranje između saradnje sa Zapadom i očuvanja tradicionalnih odnosa sa Rusijom. „Srbija mora da razmotri svoje strateške interese i da donese odluke koje će biti u najboljem interesu njenih građana,“ smatra analitičar Marko Jovanović.
U svetlu ovih događaja, Srbija se suočava sa ključnim pitanjima koja će oblikovati njen budući put. Da li će Srbija priznati Kosovo i okrenuti se Zapadu, ili će ostati verna svojim tradicionalnim partnerima kao što je Rusija? Ova dilema ostaje otvorena, a blokade i protesti koje predvodi Stojković samo su jedan od mnogih znakova da će se ova debata nastaviti u narednim mesecima. Građani Srbije će morati da se izjasne o svom putu, a političke stranke će morati da prepoznaju i odgovore na volju naroda.
