Digitalna bezbjednost u Bosni i Hercegovini 2026. godine predstavlja ključni aspekt koji se tiče ne samo tehnoloških rješenja, već i svakodnevnog života građana. Kako se tehnologija razvija, tako se i sajber kriminal prilagođava novim metodama i strategijama, čime se povećava rizik od napada na lične podatke i finansijske resurse pojedinaca. U ovom kontekstu, važno je razumeti kako se digitalna bezbjednost odražava na našu svakodnevicu i koje mjere možemo preduzeti kako bismo se zaštitili.
Prvo, sajber kriminalci sve više koriste psihološke tehnike da bi prevarili svoje žrtve. To uključuje phishing napade, gde se šalju lažne e-poruke koje izgledaju kao da dolaze od poznatih institucija, kao što su banke ili vladine agencije. Cilj ovih napada je da se od korisnika zatraže lični podaci, kao što su brojevi kreditnih kartica ili lozinke. U 2026. godini, procenjuje se da je više od 60% svih sajber napada usmereno na pojedince, a ne na institucije.
Drugo, sve veći broj ljudi koristi mobilne uređaje za obavljanje svakodnevnih transakcija, što dodatno povećava rizik. Mnogi korisnici ne obraćaju pažnju na sigurnosne postavke svojih uređaja ili na aplikacije koje preuzimaju. Na primer, neproverene aplikacije mogu sadržati malver koji krade podatke. U Bosni i Hercegovini, prema istraživanjima, više od 70% korisnika mobilnih telefona ne koristi dvofaktorsku autentifikaciju, što je osnovna mjera zaštite.
Privatnost je još jedan važan aspekt digitalne bezbjednosti. Sa rastućim brojem društvenih mreža, ljudi često dele više informacija nego što je potrebno. Ove informacije mogu biti korišćene protiv njih, bilo da se radi o prevarama ili napadima na njihove društvene profile. U Bosni i Hercegovini, mnogi korisnici nisu svesni postavki privatnosti na društvenim mrežama, što ih čini ranjivim na različite oblike sajber nasilja.
Finansijska sigurnost građana je takođe podložna izazovima. Mnoge banke su prešle na online platforme, što je olakšalo pristup uslugama, ali je ujedno otvorilo vrata za nove vrste prevara. Napadi na banke kroz SIM swapping, gde napadač preuzima kontrolu nad telefonskim brojem žrtve, postaju sve češći. Prema podacima iz 2026. godine, procenjuje se da je u Bosni i Hercegovini došlo do povećanja ovakvih prevara za više od 40% u odnosu na prethodne godine.
U svetlu ovih izazova, obrazovanje o digitalnoj bezbjednosti postaje ključno. Građani, posebno mlađe generacije, moraju biti obučeni o potencijalnim rizicima i mjerama zaštite. Škole i univerziteti u Bosni i Hercegovini sve više uvode kurseve o sajber bezbjednosti, kako bi mladi ljudi stekli osnovna znanja i veštine potrebne za navigaciju u digitalnom svetu. Takođe, različite nevladine organizacije sprovode kampanje za podizanje svesti o važnosti digitalne bezbjednosti.
Vlada Bosne i Hercegovine takođe ima ulogu u jačanju digitalne bezbjednosti. U 2026. godini, usvojeni su novi zakoni koji se odnose na zaštitu podataka, ali njihova primena i dalje ostaje izazov. Potrebno je poboljšati saradnju između različitih institucija i sektora kako bi se stvorio sveobuhvatan okvir za zaštitu građana.
Zaključno, digitalna bezbjednost u Bosni i Hercegovini 2026. godine zahteva aktivno učešće svih, od pojedinaca do institucija. S obzirom na sve veće pretnje u sajber prostoru, neophodno je da se građani edukuju i da preduzmu proaktivne mere zaštite svojih podataka. Samo tako će moći da se osiguraju od potencijalnih opasnosti i da uživaju u svim prednostima koje im tehnologija nudi.
