SAD su nastavile delimično povlačenje osoblja iz Al Udeid, najveće američke vojne baze na Bliskom istoku, dok Iran ponovo otvara svoj vazdušni prostor nakon kratkog zatvaranja. Ovi potezi se dešavaju u trenutku kada predsednik Donald Tramp javno preti vojnom intervencijom kako bi ugušio proteste u Iranu, a ceo region ulazi u novu fazu neizvesnosti.
Američki zvaničnici opisuju povlačenje iz Katara kao preventivnu meru zbog pojačanih tenzija. Američke ambasade u Saudijskoj Arabiji i Kataru pozvale su osoblje i građane na oprez. Vašington i London su takođe izdale nova upozorenja za putovanja u Izrael, dok nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, savetuje svojim građanima da napuste Iran.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je juče pozvalo sve srpske državljane koji se nalaze u Iranu da napuste zemlju, kao i one koji planiraju putovanja, da odustanu od njih. Razlog za ovaj apel je pogoršana bezbednosna situacija i povećan rizik po ličnu bezbednost u Islamskoj Republici Iran.
Iranski vazdušni prostor je bio zatvoren oko pet sati tokom noći u četvrtak, dozvoljavajući samo unapred najavljene civilne letove. Zabrana je ukinuta, a saobraćaj se postepeno vraća u normalu, iako avio-kompanije ostaju oprezne. Na ulicama Teherana, svedoci ukazuju na veliku militarizaciju grada, brojne kontrolne punktove i patrole pripadnika Revolucionarne garde na motociklima.
Antivladin protesti traju već dve nedelje i predstavljaju najveći talas nezadovoljstva u Iranu u poslednjih nekoliko godina, ali su se u poslednjim danima primetno stišali. Neki komentatori smatraju da su protesti utihnuli ubrzo nakon što je Iran isključio internet. Drugi tvrde da je to rezultat represije bezbednosnih snaga.
Donald Tramp je više puta govorio o hiljadama ubijenih demonstranata i upozoravao da će nasilje otvoriti put američkoj vojnoj intervenciji. Preko društvenih mreža je poručio Irancima da „pomoć stiže“ i pozvao ih da preuzmu institucije. U svojim poslednjim izjavama, Tramp tvrdi da je saznao od svojih izvora da Teheran ne planira masovna pogubljenja, što je smanjilo strahove od neposrednog udara i dovelo do pada cena nafte.
Istovremeno, diplomatski kanali rade bez prestanka. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči razgovarao je sa svojim kolegama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Kini i Indiji. U razgovoru sa saudijskim ministrom spoljnih poslova, on je naglasio da će Iran odlučno braniti svoje granice, dok je Rijad izrazio zabrinutost zbog mogućih posledica eskalacije i važnosti regionalne saradnje. U pismu generalnom sekretaru UN, Teheran je upozorio na terorizam tokom nemira i optužio Sjedinjene Države i Izrael za podsticanje nasilja i mešanje u unutrašnje poslove.
Kina je izjavila da se protivi upotrebi sile ili pretnji silom i da je spremna da igra konstruktivnu ulogu u smirivanju krize. Indija ističe važnost stabilnosti, dok ruski analitičari procenjuju da je talas protesta dostigao vrhunac i da iransko rukovodstvo ostaje pod kontrolom. Regionalni američki partneri, uključujući Saudijsku Arabiju, Katar i Oman, pojačavaju kontakte sa Vašingtonom i tvrde da bi napad na Iran otvorio period produžene nestabilnosti u Persijskom zalivu.
Turska ukazuje na sopstveno iskustvo sa sirijskim ratom i milijonima izbeglica, kao i osetljivost kurdskih područja duž iranske granice. Pakistan beleži povećanje broja svojih građana koji napuštaju Iran i vraćaju se kući, strahujući od prelivanja pobuna i naoružanih grupa preko granice.
U međuvremenu, Sjedinjene Države povećavaju pritisak na Iran kroz svoju imigracionu politiku, obustavljajući obradu imigracionih viza za desetine zemalja, uključujući Iran, sa obrazloženjem da žele da spreče dolazak migranata koji opterećuju američki budžet. U pozadini krize, Vašington je ranije prebacio nosače aviona iz Sredozemnog mora na Karibe zbog pritiska na Venecuelu, a sada preusmerava grupu nosača aviona „Abraham Linkoln“ iz Južnog kineskog mora ka Bliskom istoku.
Na nivou Ujedinjenih nacija, danas se na zahtev američke strane održava sednica Saveta bezbednosti posvećena Iranu. Savet će razmatrati suzbijanje protesta, rizik od regionalne eskalacije i posledice eventualne vojne akcije na svetsku ekonomiju i energetska tržišta, s obzirom na to da skoro petina globalne trgovine naftom prolazi kroz Ormuski moreuz koji kontroliše Iran. U isto vreme, zvanični Teheran pokušava da pokaže da drži situaciju pod kontrolom, a tome idu u prilog veliki provladini skupovi koji su se održali juče.
