Mnogi vozači veruju da ih kamere za nadzor brzine prate već sa nekoliko stotina metara udaljenosti, ali istina je daleko drugačija. Iako su kućišta kamera često vidljiva iz daleka, sami uređaji ne snimaju neprekidno i nemaju neograničen domet. Pitanje o tome sa koje udaljenosti fiksna kamera može da zabeleži prekršaj često zanima vozače, naročito one koji svakodnevno prolaze pored stacionarnih kamera. U praksi, domet ovih uređaja jasno je određen njihovim tehničkim mogućnostima i daleko je manji nego što se obično pretpostavlja.
Najčešće korišćene fiksne kamere za merenje brzine, poput modela GATSO RT4, imaju maksimalni domet merenja do oko 100 metara. U tom prostoru kamera može precizno da izmeri brzinu vozila, napravi jasnu fotografiju i zabeleži registarsku tablicu. Merenje obično počinje tek kada se vozilo približi na desetak metara, što znači da kamera ne pokriva celu deonicu puta, već samo tačno određenu zonu. Važno je naglasiti da kamera ne snima vozila koja joj se približavaju sa velike udaljenosti. Iako vozač može rano da uoči kućište pored puta, sistem se aktivira isključivo kada vozilo uđe u zonu u kojoj su preciznost merenja i kvalitet snimka dovoljni za pokretanje prekršajnog postupka.
Zbog toga, tvrdnje da fiksne kamere beleže prekršaje sa nekoliko stotina metara, pa čak i kilometara, nisu tačne kada je reč o stacionarnim uređajima koji se najčešće koriste u saobraćaju. Takav domet moguć je kod policijskih radara ili laserskih uređaja u mobilnim kontrolama, ali ne i kod klasičnih kamera smeštenih u fiksna kućišta.
U vezi sa postavljanjem kamera, znak koji upozorava na prisustvo kamere za kontrolu brzine ima za cilj da obavesti vozače da ulaze u zonu nadzora. Ipak, razdaljina između znaka i same kamere nije zakonski precizno određena. U praksi ne postoji jedinstveno pravilo koje propisuje koliko metara pre kamere mora da se postavi upozorenje. Ta udaljenost zavisi od vrste puta, ograničenja brzine i opštih uslova na saobraćajnici, pa se znak postavlja procenom nadležnih službi nakon instaliranja kamere.
Razumevanje dometa i efikasnosti kamera za merenje brzine može značajno uticati na ponašanje vozača. Mnogi vozači, s obzirom na pogrešne informacije o dometu, mogu biti previše opušteni ili, s druge strane, previše nervozni kad se približavaju mestima sa kamerama. Takođe, to može uticati na način na koji se vozači ponašaju u saobraćaju, misleći da su izvan dometa kamera i ne poštujući sve propise.
Još jedan važan aspekt je edukacija vozača. Većina vozača nije svesna tačnih informacija o tome kako fiksne kamere funkcionišu i koliko daleko mogu da zabeleže prekršaj. U tom smislu, informisanje javnosti o ovim pitanjima može doprineti povećanju bezbednosti u saobraćaju.
Osim toga, postoji potencijal za uvođenje tehnologija koje bi mogle da poboljšaju efikasnost kamera. Na primer, razvoj pametnijih kamera koje bi mogle da prepoznaju vozila na većim udaljenostima i automatski se aktiviraju bi mogao da doprinese smanjenju prekršaja i povećanju bezbednosti na putevima.
U zaključku, važno je da vozači budu informisani o pravilima i tehničkim karakteristikama kamera za nadzor brzine. Razumevanje kako i kada kamere funkcionišu može doprineti boljem ponašanju u saobraćaju i smanjenju prekršaja. Takođe, prosvetljivanje javnosti i dalje istraživanje mogućnosti unapređenja tehnologije može pomoći u postizanju većeg nivoa bezbednosti na putevima.
