U savremenom društvu, upotreba vještačke inteligencije (AI) postaje sve prisutnija, a s njom dolaze i izazovi koji se tiču obrazovanja i kritičkog razmišljanja kod mladih. Vladislav Lektorski, akademik i predsjednik Naučnog savjeta za metodologiju vještačke inteligencije i kognitivnih istraživanja Ruske akademije nauka, nedavno je izneo zabrinutost o potencijalnim negativnim efektima korišćenja AI sistema, poput ChatGPT-a, među decom. Prema njegovim rečima, deca koja se oslanjaju na ovakve sisteme mogu izgubiti sposobnost kritičkog razmišljanja i doći do pogrešnih zaključaka, poput verovanja da je 2 puta 2 jednako 5.
Lektorski ukazuje na to da AI sistemi, iako korisni u mnogim aspektima, mogu dovesti do pasivnog prihvatanja informacija. Kada deca koriste ove tehnologije za rešavanje zadatka ili pronalaženje informacija, mogu se oslanjati na automatizovane odgovore umesto da razvijaju vlastite analitičke veštine. Ovo može rezultirati površinskim razumevanjem i slabljenjem njihovih sposobnosti da kritički analiziraju informacije. U svetu gde je dezinformacija sveprisutna, sposobnost prepoznavanja istine i laži postaje od suštinskog značaja.
Osim toga, Lektorski naglašava da postoji opasnost od zavisnosti od tehnologije. Deca koja se previše oslanjaju na AI mogu izgubiti interes za tradicionalne metode učenja. U tom kontekstu, obrazovni sistemi moraju da se prilagode i razviju strategije koje uključuju korišćenje vještačke inteligencije na način koji podstiče kritičko razmišljanje, a ne ga potiskuje.
Jedan od ključnih aspekata obrazovanja je razvoj sposobnosti za analizu i sintezu informacija. Uloga učitelja je da podstakne učenike da postavljaju pitanja, istražuju i razumeju složene koncepte. Međutim, ako se deca oslanjaju na AI sisteme koji im daju gotove odgovore, može doći do smanjenja njihove radoznalosti i sposobnosti da istražuju dublje. To može dovesti do situacija u kojima deca ne razumeju osnovne matematičke koncepte, a kao rezultat toga, mogu verovati u netačne tvrdnje poput „2 puta 2 je 5“.
U ovom kontekstu, važno je naglasiti da korišćenje AI ne mora nužno biti negativno. Kada se pravilno integriše u obrazovni proces, AI može postati moćan alat koji pomaže učenicima da lakše razumeju složene teme. Na primer, AI može pomoći u personalizaciji učenja, pružajući prilagođene resurse i savete koji odgovaraju potrebama svakog učenika. Takođe, može olakšati pristup informacijama i resursima koji su potrebni za istraživanje i razvoj kritičkog razmišljanja.
Međutim, kako bi se iskoristile prednosti AI, važno je uspostaviti jasne smernice i pravila o njegovoj upotrebi u obrazovanju. Učitelji i roditelji treba da budu aktivni učesnici u procesu, pomažući deci da razumeju kako da koriste AI alate na način koji će im pomoći da razviju svoje veštine, a ne da ih potisnu. To uključuje podsticanje učenika da razmišljaju kritički o informacijama koje dobijaju iz AI sistema, da postavljaju pitanja i da traže dodatne izvore informacija.
U zaključku, Vladislav Lektorski upozorava na potencijalne rizike korišćenja vještačke inteligencije među decom, posebno u pogledu razvoja kritičkog razmišljanja i analitičkih veština. Iako AI može biti koristan alat u obrazovanju, važno je pristupiti njegovoj upotrebi sa oprezom i razviti strategije koje će podržati aktivno učenje i kritičko mišljenje. Uloga obrazovnih institucija, učitelja i roditelja je ključna u oblikovanju budućnosti dece u svetu preplavljenom informacijama i tehnologijom. Samo tako će mladi moći da se suoče sa izazovima savremenog društva i postanu odgovorni i kritički misleći građani.
