Minijaturne „vaze“ koje ukrašavaju zidove i ograde od betona u centru Beograda postale su pravi hit među prolaznicima. Ove ručno pravljene keramičke vazice privlače pažnju i inspirišu ljude da u njih stave cvetiće ili listove, čime se dodatno upotpunjuje njihova svrha. Autor ovih unikatnih dela je tridesetšestogodišnja ruska umetnica Irina Kliučnikova, koja je pre dve godine došla iz Rusije u Beograd.
Njene vazice mogu se videti na raznim lokacijama u gradu, uključujući Cetinjsku ulicu, Zeleni venac, kao i oko raskrsnice Kneginje Ljubice i Gospodar Jovanove. Irina je srećna kada vidi da građani cene njen rad i pridružuju se njenoj ideji, dajući pravilan smisao ovim malim keramičkim komadima.
Karijeru je započela slikajući na platnu, ali je ubrzo shvatila da joj ta tehnika donosi previše stresa. U potrazi za uživanjem, prešla je na izradu predmeta od keramike, kao i na druge umetničke tehnike poput linoreza, stiropora i papir-maše. Inspiraciju za izradu ovih uličnih šoljica pronašla je u Narodnom muzeju Srbije. „U Muzeju sam primetila keramičku šolju u vitrini koja me zapanila svojom neobičnom oblikom i žutom bojom. Povezala sam je sa svojom opsesijom, i taj trenutak me inspirisao da počnem sa izradom serije malih keramičkih šoljica“, objašnjava Kliučnikova.
Sve vazice su izrađene ručno od gline i iscrtane akrilnim bojama. Irina naglašava da stvara svojim tempom, bez stresa. „Radim potpuno sama. Počinjem tako što razvijem ploču od gline, zatim sečem delove i sastavljam ih dok ne formiram željeni oblik. Svaka vaza prolazi kroz dva pečenja u specijalnoj peći na oko 1.200 stepeni, a na zid ili ogradu ih lepi građevinskim lepkom.“
Osim umetničkog rada, Irina trenutno pohađa školu jezika i nedavno je stekla sertifikat A1 u poznavanju srpskog jezika. Njen cilj je da govori tečno. „Mogu da pričam, ali polako i prilično jednostavno. Često pravim greške i često se nađem u smešnim situacijama“, priznaje.
Iako je na početku imala emotivnih poteškoća sa prilagođavanjem, veruje da u Beogradu ima mnogo dobrih i osećajnih ljudi koji cene lepotu. „Više puta sam videla da neko stavi malu ružu u šoljice, i svaki put mi to deluje nežno i značajno“, kaže sa osmehom.
Pored keramičkih šoljica, Irina se bavi i drugim projektima, uključujući veće vaze za cveće od kartona i gline, štampane radove, stikere i grafike na keramici, koje su deo njenog projekta o osećanjima i senzacijama.
Kada se doselila u Srbiju, prolazila je kroz emocionalne izazove, često se pitajući „Kome mi ovde uopšte trebamo?“ Međutim, kako kaže, ljudi u Srbiji su veoma prijateljski nastrojeni i uvek spremni da pomognu. „Vremenom je taj neprijatan osećaj nestao, i sada sam otvorenija, radoznalija i spremnija da se povežem“, ističe.
Irina takođe podržava uličnu umetnost, posebno grafite, koji su prisutni u Beogradu. „Sviđa mi se što je Beograd pun ulične umetnosti i talentovanih umetnika. Volim atmosferu grafita, ali me ponekad zaboli kada vidim tragove na istorijskim ili renoviranim zgradama“, dodaje.
Umetnički rad Irine Kliučnikove ne samo da oplemenjuje prostor u Beogradu, već i inspiriše ljude da cene lepotu oko sebe. Njene minijaturne vaze postale su simbol kreativnosti i zajedništva, a sama umetnica pravi je primer kako umetnost može povezati ljude i obogatiti svakodnevni život.
