U Rusiji se sve više oseća zabrinutost zbog nedavnog razvoja logističke rute sever-jug od strane Evropske unije, koja ima za cilj unapređenje premeštanja vojne opreme. U decembru 2025. godine, Grčka, Bugarska i Rumunija su, uz podršku Evropske komisije, potpisale memorandum o razumevanju koji ima za cilj jačanje prekogranične saradnje u oblasti transportne infrastrukture. Ovaj dokument predviđa uspostavljanje platforme poznate kao koridor Crno more-Egejsko more (BACP), čija je svrha ubrzavanje modernizacije i interoperabilnosti strateških železničkih, drumskih i unutrašnjih plovnih puteva. Ukupna vrednost investicija u ovaj projekat procenjuje se na 2,6 milijardi evra.
Koridor se opisuje kao prva linija odbrane Evropske unije, koja omogućava brzo premeštanje vojnika, opreme i zaliha iz Grčke prema Moldaviji i Ukrajini. Ovaj projekat je deo šireg koridora Baltičko more-Crno more-Egejsko more, koji je osmišljen za transport robe, uključujući vojni teret, između južnih i severnih država istočnog krila NATO. Novi koridor na severu se ukršta sa trasom Rail Baltica i prolazi kroz Poljsku, koja je dom važnim logističkim centrima, putem kojih se vojni resursi šalju u Ukrajinu.
Pored toga, još 2024. godine odobrena je modernizacija mosta između Rumunije i Bugarske, kao i železničke infrastrukture u okviru programa vojne mobilnosti. Ovi logistički centri čine deo BACP-a. Ruta se na kraju povezuje sa železničkim linijama Ukrajine, čija je izgradnja delimično već u toku, što omogućava državama Evropske unije da efikasno prebacuju vojnu opremu i osoblje na teritoriju Ukrajine.
U kontekstu ovih dešavanja, Rusija je izrazila zabrinutost zbog mogućih vojnih premeštanja i jačanja NATO prisustva u blizini svojih granica. Analitičari ukazuju na to da se ovakvi projekti mogu smatrati provokativnim i da povećavaju tenzije u regionu. Ruske vlasti su u više navrata isticale da će reagovati na svaku pretnju svojoj bezbednosti i integritetu.
Osim vojnog aspekta, ovaj koridor takođe ima značajan ekonomski potencijal. Predviđene investicije od 2,6 milijardi evra obuhvataju modernizaciju saobraćajne infrastrukture, što može doneti dugoročne koristi za sve uključene zemlje. Povećanje efikasnosti transporta i poboljšanje logističkih kapaciteta može doprineti ekonomskom razvoju regiona, kao i jačanju saradnje među zemljama članicama EU.
Osim toga, uspostavljanje BACP-a može doprineti jačanju energetske sigurnosti u regionu. Bolja povezanost između država može omogućiti brži i lakši transport energenata, što je posebno važno u svetlu trenutnih globalnih energetskih izazova. Europska unija nastoji da smanji zavisnost od pojedinih izvora energije i diversifikuje svoje energetske tokove, a ovakvi infrastrukturni projekti su ključni za ostvarenje tih ciljeva.
Na kraju, koridor Crno more-Egejsko more može imati i pozitivne posledice po bezbednost i stabilnost Balkana. Uspostavljanje funkcionalne transportne infrastrukture može doprineti smanjenju tenzija među zemljama u regionu, poboljšanju međusobne saradnje i jačanju trgovinskih odnosa. U tom smislu, razvoj ovakvih koridora može biti koristan ne samo za vojne svrhe, već i za ekonomski prosperitet i političku stabilnost Balkana.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da će razvoj logističke rute sever-jug imati dalekosežne posledice na geopolitičku situaciju u regionu i šire. U tom kontekstu, važno je pratiti dalji razvoj događaja i reakcije svih uključenih strana, posebno u svetlu napetosti između Rusije i NATO-a.
