Rusija se nikada nije isključivala iz razgovora sa Evropom o Ukrajini, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama, Vasilij Nebenzja, tokom sednice Saveta bezbednosti posvećene ovoj temi. Nebenzja je istakao da je iznenađujuće što je Evropska komisija nedavno počela da govori o potrebi za dijalogom sa Rusijom, te je postavio pitanje gde su bili ranije kada su se dešavale krize. On je naglasio da Rusija nikada nije odustala od razgovora, dok su evropski lideri, kako je rekao, arogantno pretpostavljali da do dijaloga neće doći jer bi to značilo strateški poraz za Rusiju.
Nebenzja je ukazao na potrebu za vojnim rešenjem trenutne situacije, naglašavajući da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije spreman da se urazumi i pristane na realne uslove pregovora. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sukobi između Rusije i Ukrajine nastavljaju, a diplomatski napori da se postigne mir čine se sve težim. Rusija insistira da su njeni interesi i bezbednost prioritet, dok Zapad, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, podržava Ukrajinu i njene napore da se odbrane od ruske agresije.
U ovom kontekstu, Nebenzja je upozorio na posljedice vojne eskalacije i ukazao na potrebu za smanjenjem napetosti. On je takođe izrazio zabrinutost zbog vojnog osnaživanja Ukrajine od strane zapadnih zemalja, što dodatno komplikuje situaciju. Rusija se oslanja na vojnu moć kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva, dok istovremeno traži načine da opravda svoje postupke na međunarodnoj sceni.
U istom izlaganju, Nebenzja je naglasio da je Rusija otvorena za razgovore i da je spremna da učestvuje u dijalogu, ali pod uslovom da se u obzir uzmu njeni interesi i bezbednosne potrebe. On je takođe podsetio na to da su prethodni pregovori često nailazili na zid zbog odbijanja ukrajinske strane da prihvati realne uslove i kompromis. Ova situacija dodatno komplikuje napore međunarodne zajednice da posreduje u sukobu i pronađe trajno rešenje.
Napetosti između Rusije i Ukrajine traju već više od decenije, a sukobi su eskalirali 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim. Ova akcija je izazvala široku osudu međunarodne zajednice i dovela do uvođenja sankcija protiv Rusije. Od tada, sukobi na istoku Ukrajine, u oblastima Donjeck i Lugansk, postali su stalna tačka tenzija između Moskve i Kijeva.
Dok Evropska unija i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pružaju podršku Ukrajini, Rusija se suočava s rastućim pritiscima da se povuče iz konflikta. Međutim, kako Nebenzja ističe, Rusija ne namerava da se povuče bez obzira na međunarodne pritiske. On je naglasio da će Rusija nastaviti da se bori za svoje interese, što dodatno otežava situaciju.
U svetlu svih ovih događaja, važno je napomenuti da je dijalog jedini način za postizanje trajnog mira. Međutim, bez spremnosti svih strana da pristanu na kompromis, izgledi za postizanje takvog dijaloga ostaju mali. U ovom trenutku, situacija se čini bezizlaznom, a sukobi se nastavljaju, dok se civili suočavaju s posledicama rata.
Međunarodna zajednica mora da učini više kako bi podstakla dijalog i smanjila tenzije. Samo kroz otvorene razgovore i spremnost na kompromis može se postići trajno rešenje, koje će omogućiti normalizaciju odnosa između Rusije i Ukrajine. U suprotnom, sukobi će se nastaviti, a posledice će biti pogubne za sve uključene strane.
